Danas počinje 58. po redu dragačevski Sabor trubača, koji traje do 12. avgusta. U bogatom programskom sadržaju učestvovaće više od hiljadu ljudi, a između ostalog i najpopularniji trubač na Balkanu Dejan Petrović sa svojim "Big bendom". Tim povodom pričali smo sa Dejanom o Guči, ali i o ostalim festivalima i planovima.
Budući da godinama nastupate u Guči, da li vam je Sabor i dalje zanimljiv?
- Atmosfera je super, potpuno drugačija od svih drugih velikih festival. Svirao sam na Exitu, a na Bear festu smo već odomaćeni. Nemoguće je porediti te festivale, jer svaki ima potpuno drugačiju energiju. Normalno je da ćemo u Guči imati drugačiji repertoar nego na Petrovaradinskoj tvrđavi ili u Beogradu na ušću.
Da li vam je bilo čudno kada je vama, koji ste tekoreći odrasli na Saboru u Guči, stigao poziv da nastupite na Exitu?
- Dugo sam ga priželjkivao, pa je i razumljivo što sam bio veoma srećan kad sam ga dobio. Nenad Okanović, koji mi je dobar prijatelj, radio je u marketing Exita. Budući da smo se uvek šalili, kad me je pitao da li želim da nastupimo, mislio sam da je u pitanju zafrkancija. Posle koncerta, zbog silne euforije, cele noći nisam mogao da zaspim. Bilo je to 2012, a drugi put smo nastupili prošle.
Da li još uvek, kad je o poslu reč, postoji nešto što želite?
- Samo da sve ostane ovako, da sve teče svojim tokom, da je kraj mene ekipa koja je godinama sa mnom, a nema razloga da ne bude. Ništa je tu ne bih menjao.
Mnogim ljudima su Guča, Exit i Bear fest sinonimi za dobar provod. A, vama?
- Kako koja godina prođe, ja tražim sve mirnije varijante. Nedavno smo imali koncert u Vranju, na kom je bio i glumac Milan Vasić. Kad smo završili, počeli smo da se dogovaramo gde ćemo da odemo. Rekao sam – ‘ajmo negde gde neće biti gužve. Na kraju smo ostatak večeri proveli u kafiću, koji se nalazi u okviru sportske hale. Bili smo samo nas četvorica i konobar, a muziku smo pustili sa YT. Pili smo pivo, pričali, pomalo pevušili. Kad je lepo veče, a u Beogradu sam, volim da odem u Skadarliju.
Da li se nameće pitanje preseljenja u Beograd?
- Ne, pre ćemo na Zlatibor, gde provodimo celo leto. Sve što imam stvorio sam iz Užica. U Beogradu imamo stan, pa kad treba da tu provedem dva-tri dana imam gde da boravim. Meni je život i ovako pod “punim gasom”, a kad bih živeo ovde čini mi se da kući skoro da ne bih ni dolazio.
Često vas pitaju da li će Jovana krenuti muzičkim putem?
- Ona u oktobru puni tek jedanaest godina, tako da je za ozbiljne planove prerano. Svira klavir, ali je više zanimaju gluma i manekenstvo. Kamera je zaista voli, tako da to ima smisla.
Mislite li da vam to, što ste jako mladi postali tata, olakšava vaspitanje, jer ste generacijski bliži?
- S Jovanom smo stvorili prijateljski odnos, koji podrazumeva potpunu iskrenost. Važno je da nema strah da nam bilo šta kaže, pa čak i ako je uradila nešto što nije trebalo. Bez obzira da li je u pitanju brak, vaspitanje deteta ili odnos sa članovima benda, smatram da je najbitnija priča.
