Ivana Selakov posle deset godina, koliko se zabavlja sa Peđom Mirkovićem, ostvariće se u ulozi majke.
Bez obzira na to što su oboje bili zdravstveno u redu, pevačica je morala da se podvrgne vantelesnoj oplodnji, koja joj je iz prve uspela. Da bi bila sigurna da je sve u redu sa plodom, Ivana je četiri meseca krila lepe vesti.
- Vreme veoma brzo prolazi, a ja nisam želela da pričam na tu temu prva tri meseca jer je to period kada je svaka trudnica najosetljivija. Tada je, nažalost, najveći procenat pobačaja. Želela sam da budem mirna i sigurna, a kada sam ušla u četvrti mesec, svima sam rekla. Osećam se super, bolje nego prva tri meseca. Nisam imala te klasične mučnine i super sam prošla. Bilo je slabosti i pospanosti, a sada mi se snaga vratila. Ponašam se normalno.
Čega si se najviše plašila?
- Strah sam imala prva tri meseca da prođe sve kako treba. Želela sam da uradim prenatalni test, to je jako dobra stvar jer se time izbegavaju ti kasniji testovi. Ja sam uradila genetski test i kada sam dobila rezultate, bila sam sigurna da je sve u redu. Tu sam videla da je sa bebom sve u redu i da nema hromozomskih anomalija. Sad već u 10. nedelji žena može da sazna i pol.Kako ste reagovali kada ste saznali da je devojčica?
- Jako sam se obradovala što je devojčica jer sam je i priželjkivala.
Jeste li odabrali ime?
- Pričamo na tu temu, ali ima još vremena. Imam pravoslavni kalendar, tu ima mnogo imena. Ima i arhaičnih, ali ima i imena koja su stara, a zvuče moderno. Videćemo, polako... Sećam se da je kada sam se rodila, tada bilo mnogo Ivana i Jelena, a sada su druga imena moderna - Mija na primer, ali mislim da ću probati sa tim šta mi tada zazvuči najlepše.
Kažu da je kada je žena trudna, trudan i njen muž. Kakav je slučaj sa tobom i Peđom?
- Peđa i ja smo u istoj fazi. Sada kreće telo najviše da se širi, već ne mogu da uđem u svoju garderobu. Ništa ne mogu da nosim. Ali to su lepe muke. Peđa me nekako prati svojim telom (smeh). To je meni super.
Jesi li zahtevna trudnica?
- Verujte mi da nisam. Zamišljala sam da će biti užasnih promena raspoloženja, prohteva za hranom. Čitajući o drugim iskustvima i gledajući na filmovima, misliš to je čudo. Ali ja sam imala sreću da od starta to podnesem dobro. Jedino što ceo život pijem kafu kada se produbim, jednu veliku šolju, a u jednom periodu ta kafa mi nije prijala. A smanjila mi se i želja za slatkišima, što je dobro. Stvarno se osećam dobro, a i doktor je rekao da je sve u redu. Ja i dalje nastupam. Imaću još nastupa tokom leta, a od septembra idem sigurno na pauzu. To će biti moja prva pauza u poslednjih 10 godina.
Otvoreno si pričala o velikoj želji da dobiješ dete i o vantelesnoj oplodnji. Da li si pomišljala na to da nećeš moći da imaš decu?
- Iskreno, nikad to nisam pomislila. Nikad nisam bila pesimista. Peđa i ja smo 10 godina zajedno, a u početku nismo razmišljali o tome. Uvek sam želela da budem psihički spremna pošto fizički jesam. Kada se ta želja javila, pustili smo vreme da prolazi, a ja sam u jednom trenutku rekla: “Hajde da pokušamo, što da ne i vantelesna”. Hvala bogu, mi imamo vrhunske stručnjake i u Beogradu. Imala sam sreću da mi uspe iz prve. Moram da naglasim da ni Peđa ni ja nismo imali nikakav problem, ali eto.
Je l’ bilo suza radosnica kada ste saznali?
- Smešno je to bilo. Bio je petak i ja sam imala nastup u Podgorici. Uradila sam krv i dobili smo pozitivne rezultate. Iskreno, ja se tog nastupa uopšte ne sećam. Bila je tek druga nedelja trudnoće, ali je taj moj nastup bio katastrofa iz mog ugla, jer sam mislila da se sve vidi, da ne smem da hodam. Inače, obožavam da đuskam, a taj nastup sam se prebacivala s noge na nogu. Valjda je to bila normalna reakcija. Već sutradan sam došla sebi. Jako smo se radovali. Ne bude čovek svestan odmah, treba vremena da dođe do mozga ta informacija.
Devojčica je na putu, priželjkuješ li još dece i da li bi volela da bude dečak sledeći?
- Moja želja je bila da bude devojčica i ta želja mi se ispunila. Razmišljam da ovo sve iznesem kako treba, a za ostalo o tom - potom.
