Rada Đurić: U životu bih promenila samo posao

Već dve decenije Rada Đurić je prisutna na malim ekranima. Popularna voditeljka “Beogradske hronike” kaže da je ranije razmišljala na koji način da obeleži ovaj jubilej, ali trenutno nema ideju o tome. Možda do kraja nešto i uradi po tom pitanju.

Otkriva nam da van televizije živi kao sav normalan svet i da deli sudbinu ljudi oko sebe. Privatno se uopšte ne razlikuje od one Rade koju gledaoci vide na TV.

- Možda u privatnom životu više razmišljam po principu “što na umu, to na drumu”. Trudim se da na malom ekranu prenesem smisao onoga kako živim i ljudi oko mene. Mislim da delimo istu sudbinu na ovim prostorima. Mali ljudi mogu da učine velike stvari i ja volim što sam mali čovek i što pripadam malim ljudima. Oni nisu sve rekli i iz nekog razloga su se malo povukli. Nisu ni svesni koliko u sebi imaju snage i treba da se izbore za svoj prostor. U svakom segmentu su mali ljudi važniji od velikih - priča Rada Đurić za “Blic TV magazin”.

Voditeljka važi za osobu koja je veoma brza na svakom polju i često čuje komentare da treba malo da uspori.

- Nije da ne mogu, ali kad usporim, to nisam ja!

Објава коју дели Bel Viso d.o.o. (@belviso.rs) дана 5. Апр 2018. у 5:23 PDT

Ljudi koji Radu privatno poznaju kažu da je dobra mama. Ima ćerku Veru (26) i sina Despota (20). Ćerka već nekoliko godina živi u Americi.

- Priznajem da mi ćerka nedostaje, ali ona je odlučila da u ovom trenutku ostane tamo. Kako starimo, tako nam nedostaju stvari, ljudi, prijatelji i sve je to normalno. Imam svakodnevnu komunikaciju sa Verom, i ona je isto brza i temperamentna osoba kao i ja.

Na pitanje da li bi volela da se Vera vrati u Srbiju, ponosna mama kaže da bi volela da je pored nje.

- Sada je pitanje da li bih ja volela da odem u Ameriku ili ona da se vrati u Srbiju, ali dok imamo izbora, to je dobro. Stvar izbora i pre svega, slobode. Sin Despot je umetnik na računaru. Super je lik i prilično opušten za moja načela. Ponosna sam i volim što on i sestra imaju dušu. U životu možeš da pogrešiš i da to ispraviš, da naučiš, ali duša je duša. Ona se ne kupuje i ne prodaje. Možete da je imate ili nemate, i niko ne može da je napravi.

Rada je pre nekoliko dana napunila 52 godine i za sebe kaže da je srećna žena. Otkriva nam da li bi nešto promenila u svom životu.

Објава коју дели Bel Viso d.o.o. (@belviso.rs) дана 21. Нов 2016. у 3:55 PST

- Mislim da čovek ne sme nikako da bude nezahvalan. Mi smo stvarno malo zaboravili šta su osnovne i važne stvari u životu. Šta je sreća, treba se prisetiti životnih načela naših predaka - da su deca zdrava, da smo na okupu, da smo složni, pa onda stvarno moram da kažem da sam srećna žena. Radim na tome da budem srećna i trudim se, ali smatram da i ljudi oko mene treba da budu zadovoljni. Sreća je čudesna pojava i ja umem da budem srećna. Na primer, kada je sunčan dan, veoma sam srećna. Inače, ako me pitate da li bih nešto u ovom trenutku promenila u svom životu, rekla bih vam da je to posao. Volela bih da radim nešto novo u životu - otkriva voditeljka.

Na konstataciju da ne bi mogla bez novinarstva, a ni bez „Beogradske hronike”, spremno odgovara:

- Mogla bih! Stvarno mislim da čovek treba da se nekada oproba i u nečemu drugom, ali ne znam šta bi to moglo da bude u ovom trenutku kada sam ja u pitanju. To ne može da bude “neki posao”, već da liči na mene. Da se razumemo, ja zaista volim posao koji radim, ali moralo bi novinarstvo da bude malo drugačije. Moralo bi da liči na ono o čemu sam ja sanjala i u šta sam verovala i verujem.