Marko Nikolić: Istina je, bio sam bolestan i to me je udaljilo od glume
TV publika nije imala priliku dugo da gleda glumca Marka Nikolića, a umetnik sada objašnjava zbog čega već neko vreme nije u premijernim projektima na malim ekranima.
- Imao sam zdravstveni problem pre tri godine i to me je udaljilo malo od glume. Ne znam da li je to samo kod nas, ali obično ako vas nema jedno vreme, svi na vas zaborave. Oni znaju da ste tu, ali podrazumeva se da više ne radite. Nekoga mrzi da pita da li “ovaj” može da snima ili ne. A ako uz to neko kaže: “Auuu, on je bio mnogo bolestan”, onda je tu tek problem. Uglavnom se sve to sada polako dovodi na svoje mesto jer sam sposoban da radim. Naravno, ne mogu više da snimam “Devojački most” i da se penjem po crnogorskim brdima i planinama, ali mogu sitkome, salonske, istorijske projekte... Pa, niko sada neće da mi da da igram Tarzana! Daju mi neke uloge koje su manje fizički zahtevne. Imao sam i malo problema sa glasom zbog operacije, ali i to je sada sve sređeno. Uglavnom se dobro osećam, dobro jedem i dobro spavam - kaže poznati glumac.
Nikolić ponekad pogleda neku reprizu serija ili filmova u kojima je igrao, ali ne čini to često.
- Ponešto pogledam, a često stvarno ne mogu sebe da gledam jer su se neki filmovi i serije mnogo puta reprizirani. Kada i pogledam, nikada se ne iznenadim kada vidim kako smo svi bili mlađi. Znam kako sam izgledao, a znam i kako sada izgledam. Sve je to prirodno i normalno. Jednostavno, trudim se da razmišljam o što novijim projektima.
Nikolić otkriva da u narednom periodu treba da snima nekoliko projekata u kojima će imati male uloge.
- Morao sam da uzmem tefter i počnem da beležim šta još imam. Odjedanput se sjatilo puno ptica po mojim ramenima, rukama i glavi. Čekaju četiri-pet projekata a možda će me pozvati i nešto u pozorištu da radim. Imam i manju ulogu u predstavi “Derviš i smrt” u Narodnom pozorištu. Inače, u mom matičnom pozorištu niko me nije zvao od kako sam penzionisan. Sada sam nekako po prvi put slobodan da radim nešto što sam uvek voleo. Svetinja mi je bilo igranje u pozorištu, ali počelo je da me zamara, ne fizički, već zbog takvog nipodaštavanja jedne veoma značajne ustanove, umetničkog svetilišta. Tako je šutnuto da mi je prosto gorko u ustima kada treba da uđem u u zgradu Narodnog pozorišta. Publika vidi zlato i kristal, ali ono što mi vidimo iza scene, to se više ne može gledati - ogorčeno kaže Nikolić.