Dragan Mićanović: Razmišljam o selidbi iz Beograda
Kroz karijeru dugu 30 godina, koju je započeo kao sedamnaestogodišnji mladić, Dragan Mićanović (47) se oprobao u različitim filmskim i pozorišnim žanrovima. Ovih dana publika ga s nestrpljenjem očekuje u svakoj epizodi serije "Nemanjići - rađanje kraljevine", gde tumači lik Rastka Nemanjića.
Glumac kaže da su ga iznenadile reakcije gledalaca.
- Nisam očekivao baš takvu reakciju, mada iz svog 30-godišnjeg iskustava sam shvatio da se ljudi baš strasno bave kritikom umetnosti, bilo u pozorištu ili na televiziji. Sada, pošto je moderna tehnologoija dopustila da svako kaže mišljenje o svemu, reakcije su dosta emotivnije, žešće i jače. Znali smo da radimo nešto što će buditi interesovanje pozitivno i negativno, ali ne ovoliko - iskren je glumac, koji je svojoj ulozi pristupio temeljno.
- Imao sam iskustva i do sada radeći raznorazne likove dosta značajne za svetsku književnost i dramaturgiju tako da za svakog glumca kada se prihvati nekog posla, makar je kod mene to slučaj, postoji odgovornost. Bilo da glumim roma, Hamleta ili Rastka... Uvek ću dati sve od sebe u datim okolnostima, to je bio slučaj i sa Svetim Savom.
Kako je Dragan govorio da svaki lik kojeg je igrao na njemu ostavi neki ožiljak, pitali smo ga kakav trag je ostavila uloga Rastka.
- Kada se udubite u sve to što je on postigao za vreme svog kratkog života na zemlji, vi shvatite problematiku tog vremana i tog lika, ali i ostvarenje koje je on učinio, i onda pokušavate da stvorite u glavi slike kakva bi to ličnost bila. Bio sam prilično smiren za vreme rada na tom liku i spokojan. Moraće da prođe neko vreme pa da shvatim šta mi je ostalo iza tog lika. Mislim da je to neka duhovnost i smirenost, spokoj, a možda je to samo stvar godina - kaže Mićanović.
Iako je najavljena druga sezona "Nemanjića", Dragan ne zna da li će biti deo glumačke postave.
- Ovaj serijal se završava smrću Stefana Prvovenčanog, kada je Sava u zrelim godinama, nakon toga ni on nije poživeo mnogo. Ne znam da li će u nastavku biti još živ - kaže i priznaje šta mu je tokom snimanja bilo najteže.
- Ne sećam se velikih problema, sve je išlo glatko. Sem što sam morao poprilično dugo da provodim na šminkerskoj stolici. Budio sam se u pet ujutru ako je snimanje počinjalo u sedam.
Glumac kaže da nije njegov posao tako bajan kako to sa strane izgleda, ali da ga ne bi menjao.
- Glumački posao, iako izgleda prijemčljiv, lep, radostan posao i da se mi pred kamerom igramo, to je tačno, ja ga obožavam i ponovo bih isto, ali to jako troši čoveka. Ne samo fizički, već emotivno i mentalno. Troši vas kao ličnost - kaže Mićanović i priznaje da s godinama sve više odbija uloge.
- Sada mi je sve bitno kada uzmem scenario u ruke. Razumljivo je to s godinama jer ne možemo više raditi sve što nam ponude. Sada do detalja raščlanim sve i u poslednje vreme mnogo više odbijam nego što prihvatam uloge.
Publika ga je volela i kao Martina u seriji "Žene sa Dedinja", koja se trenutno reprizira.
- Mene je privukao taj plićak od uloge. Taj fićfirić koji ne promišlja ono što će da kaže. Ne izgovara velike misli i prijalo mi je da u tom trenutku svog života igram takav lik. Bilo mi je zabavno - priznaje glumac, čije se replike iz "Lajanja na zvezde", gde je tumačio lik Filozofa, i danas prepričavaju.
- Naša ekipa ga je doživljavala kao eskapizam, da pobegnemo od realnosti. Bilo je ljudi koji su mi govorili "kako ste mogli da ga snimate kao da je sve divno" - seća se Dragan, koji je u priči o ulogama bio rečit, ali kada smo ga pitali kakav je privatno, zamislio se:
- Običan sam građanin, nisam nikakav poseban tip. Preispitujem se stalno.
Dragan često odlazi u Loznicu, gde odmara od gradske vreve.
- To je plac na kome su moji roditelji sagradili kuću, a brat i ja sada vodimo računa o njemu. Mogu sebe da zamislim da živim tamo i možda će se to i desiti kada prođe radni vek. Da je bolja infrastruktura, mogao bi to i sada da bude moj dom, pa da dolazim na predstave, jer to je samo 130 kilometara od Beograda, ali mi treba više od dva sata putovanja.