Marko Nikolić: "Bolji život" je samo lepa uspomena
Pored mnogobrojnih uloga na filmu, televiziji i pozorišnim daskama u kojima je briljirao i tokom karijere priželjkivao da ih upiše u svoju radnu biografiju, postoji jedna u kojoj se Marko Nikolić našao potpuno nenadano. Bilo je to 1981. godine kada se sa Mišom Janketićem i Žarkom Lauševićem zadesio u "Jatovom" avionu, koji je pao u ruke otmičara na letu iz Titograda za Beograd. Drama na nebu uzdrmala je život ovih umetnika, kao i celu tadašnju Jugoslaviju, a tek pre nekoliko godina slavni Giga Moravac saznao je šta je Borivoja Jelića nateralo da to učini. Danas, posle susreta sa otmičarom sa kojim je uz rakijicu proćaskao o tom nemilom događaju, na sve ovo gleda kao na dečju igru i ne uzima mu za zlo. Ipak, Nikolić naglašava da nije od onih što lako praštaju, te ljudi moraju da vode računa o tome kako se ophode prema njemu i šta mu govore.
- Ne praštam ni najmanje nepravde, zločine i uvrede. Možda će mi to mnogi zameriti, ali iz ove kože ne mogu. Izboriti se za život i svoje mesto u njemu nije lako i zato moraš pravilno da se postaviš. Sa mnom se ne isplati svađati se - poručuje glumac.
Kao simbol "Boljeg života" u kome je "oživeo" jednog od najvoljenijih likova iz domaćih serija Dragišu Gigu Popadića, ostavio je upečatljiv trag u srpskoj kinematografiji. I sada, kad je prevalio sedamdesetu, Nikolić se ne zaustvalja, već nastavlja da niže nove uloge. Jedna od njih je u seriji "Komšije" reditelja Milana Karadžića, gde tumači bivšeg oficira Živojina.
Mnogi i dalje sa setom govore o nekadašnjim vremenima, a velika gledanost "Boljeg života" godinama ne jenjava. Na pitanje da li je razlog tome naša želja da se prisetimo da nam je nekad, ipak, bilo dobro, Marko odgovara:
- Serije me ne navode da razmišljam toliko duboko. Znam kako je bilo tada i kako je sada, i šta sam osetio na svojoj koži. Nisu mi potrebne one da bi me uveravale u bilo šta, podučavale i sećale na proživljeno. I bez serija ljudi to znaju. Na "Bolji život" gledam samo kao na lepu uspomenu.
Šta bi danas mučilo Gigu Moravca?
- Isto bi se davio u... da ne kažem u čemu, kao i onda. Imao bi iste probleme, jer ljudi iz srednjeg sloja u svakom društvenom uređenju nastradaju. I u ratu i u miru. Imao bi iste muke, jer je Giga bogom dan da upada u probleme.
Mnoge kritike na račun neadekvatnog jezika poslate su na adresu "Nemanjića". Kakvo je vaše mišljenje o ovom projektu?
- Ne dopada mi se taj trend da najpre tviteraši "ispaljuju" prvu epizodu nekog formata, posebno domaćeg. Smatram da u "Nemanjićima" nisu upotrebljeni odgovarajući izrazi, ali da je u suštini ova serija korisna za decu da nauče ko su bili naši preci. Zato najpre treba da pustimo da se nešto odigra i završi, pa tek onda da komentarišemo i dajemo sud. Sad nam sve "bode oči", a nikome nije smetalo kad u grandioznom američkom filmu "Troja" ubiju Agamemnona za koga se pouzdano zna da nije poginuo u Trojanskom ratu. I to što jedan od glumaca na ruci nosi "seiko 5" i što se na nebu vide tragovi aviona. Za to niko nije rekao ni reč, a u "Nemanjićima" traže greške u četvrtom planu. To nije fer i nije lepo. Ne igram u ovoj seriji da bih je branio, ali treba barem poštovati nečiji trud, rad i talenat, i ne prilaziti odmah naoštreno.
U ranoj mladosti Marko Nikolić bavio se košarkom, fudbalom i biciklizomom, ali je oduvek znao da je predodređen za scenu. Priznaje da je u nekom trenutku pomislio da bi bilo bolje da je batalio glumu i posvetio se sportu, ali je od takvog razmišljanja brzo odustao.
- Kad čovek malo razmisli, šta bih ja sa 180 centimetara radio u košarci. Pritom, nisam bio baš supertalenat da bih mogao da igram na poziciji plejmejkera. Ali mogao sam da pođem stopama Ducija Simonovića, što se tiče njegovih doktorata i fantastičnih dela koja je napisao. Odrastao sam s njim i poznajem jednog uzvišenog, posvećenog, poštenog i "ludog" čoveka. On ne trpi lopovluk i nepravdu, a u našoj sredini takvi uvek nestaju.