Glumac Marko Janketić od 2015. je član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali njegova sećanja sežu mnogo dalje, kada je imao pet-šest godina, jer je zahvaljujući svom ocu, slavnom Mihailu Miši Janketiću, odrastao u tom teatru.
- Prvo sećanje me veže za hodnik između Muzičke akademije i Jugoslovenskog dramskog pozorišta i sve te predstave koje sam gledao, svi ti ljudi koje sam upoznao, to je nešto što je meni značilo sve - ističe Janketić.
U razgovoru za Tanjug, u susret obeležavanju 70 godina od prve premijere u JDP-u, Janketić se prisetio i predstave “Plava ptica”, kada je kao klinac dolazio u pozorište sa svojim drugarima i kada su obično, pošto nije bilo slobodnih mesta, sedeli na stepeništu sa strane, na balkonu, i virili iza ograde.
- Tata me je upoznao sa ljudima koji rade na blagajni, sa Saletom i Zokijem, i kada kao klinci nismo imali love ni za čaj, ni za šta, pogledamo u Politici šta je danas na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Obično bude neka predstava koju smo gledali već 10 puta, ali mi odemo i pogledamo je još jednom - ispričao je Janketić.
Kaže da je bukvalno odrastao u Jugoslovenskom dramskom, poznaje njegovu zgradu, njegovu istoriju i u pravom smislu te reči, to je njegova druga kuća.
- Kada sam postao član ansambla ovog pozorišta, mislim da sam obavio jednu od najvažnijih stvari u životu, jer sam postao deo jednog ozbiljnog tima. Za mene je to velika čast, privilegija i mogućnost da se bavim za mene najlepšim poslom, da doživim duhovnu satisfakciju i dobijem priliku da igram u raznovrsnim dramskim komadima, velikim komadima i sa velikim ljudima - rekao je glumac koji igra u predstavama “Tako je (ako vam se tako čini)”, “Pod žrvnjem”, “Nora”, “Tartif”.
Repertoarska politika i način mišljenja su, smatra Janketić, nekad razlikovali JDP od drugih pozorišta, a i danas ga od drugih kuća izdvajaju posebna vrsta estetike, etike, način mišljenja ljudi u tom teatru, neka vrsta posebne odgovornosti, ali i ljubav i poštovanje koje imaju jedni za druge.
Menjaju se ljudi, menja se društvo, menja se i publika, ali JDP ima svoju vernu publiku, primećuje on.
- Oni su malo strožiji, ali su pravedni. Uvek se trudimo da ne podilazimo publici, da neke standarde i kriterijume održimo i da to bude nešto što je dobro i što će da traje. Prvog aprila će biti 10 godina kako igramo Molijerovog 'Tartifa' u režiji Egona Savina i dan-danas je sala puna. 'Tako je moralo biti', 'Mletački trgovac', to su sve predstave koje se igraju preko 10 godina i to svedoči o kvalitetu i da postoji publika koja je više puta gledala te predstave, što mnogo znači glumcima - istakao je Janketić.
Naglašava i da je Jugoslovensko dramsko jedno od angožovanijih pozorišta i da se tako biraju i komadi.
- To su komadu u kojima glumci imaju priliku da odigraju nešto što može da izazove i kolektivnu katarzu, ali i ličnu katarzu kod gledaoca. Sigurno da se od početka JDP bavi angažovanim teatrom. Čak i kada se naprave neke komedije i uslovno rečeno lakši komadi, to su uvek komedije koje u sebi imaju i društveni angažman. Do skoro smo igrali 'Razbijeni krčag'. To jeste komedija, ali je to gorka pilula uz kocku šećera. To je uvek nešto posle čega se gledaoci zapitaju i o čemu mogu da razmisle - objasnio je Janketić.
Sebe vidi u ansamblu JDP-a sve dok je Jugoslovensko dramsko takvo kakvo jeste, a njegova budućnost, ističe poznati glumac, zavisi upravo od onih kojima je to pozorište druga kuća.
