U Pančevu su ga zvali Lobanja, tamo je odrastao. Na Trebinje, gde je rođen, uvek je bio ponosan. Bio je isti i kao klinac iz pančevačke gimnazije, kao student psihologije, posle glume i kao zvezda. Bio je u raznim ulogama, ali privatno nikada nije glumio zvezdu.
Nebojša Glogovac je uvek govorio šta misli, izlazio sa prijateljima iz detinjstva, sa novim prijateljima, bez pompe. Kao što je rekao u emisiji Tanje Peternek, bio je "čovek koji se nije gordio". Onako, običan čovek. A bio je sve, samo ne običan.
- Ne znam, svašta je u meni. Sišao sam s brda, a živim u gradu. Ko na brdu malo stoji, bolje vidi od onoga koji je dole. Osim toga, na planini su ljudi upućeniji jedni na druge iz čega proizilazi njihova saradnja, kao i iz njihove psihologije i filozofije života. Ti odnosi su oprani od sebičnih pobuda jer da bi preživeo moraš da sarađuješ s drugima i da pre svega budeš čovek. Ako nisi, lako te odbacuju, a tada ne možeš da preživiš. Rođen sam u Trebinju, ali planina je vrlo blizu tog grada. Odatle sam se preselio u malo veće Pančevo gde sam se školovao i ostao sve do dvadeset i neke godine. Verovatno su mi te selidbe i promene pomogle da kasnije lakše predstavim različite karaktere - pričao je Glogovac svojevremno za magazin "Story".
Uvek odmeren, srdačan, izrazito mudar, Nebojša je bio čovek koji je lako i bespovratno ušao u srca publike, u svakoj ulozi, u svakom pojavljivanju u javnosti ostavljajući delić sebe nama! Znalo se - mir i idila u porodici bili su njegova baza, nešto što mu je davalo krila za uspeh, sigurna luka kojoj se uvek vraćao... Iz ljubavi je crpeo snage, iz ljubavi prema deci, familiji, prijateljima, kolegama, publici...
- Ljubav je važna za sve nas, ona je veliki pokretač, snaga i bez nje teško da bismo bilo šta postigli. Neosporno je da ponekad ljudi s ambicijom i kompleksom uspevaju da postignu velike rezultate, ali kasnije to uvek plate. Uprkos svemu, ako je ljubav pokretač, onda su rezultat bilo kog rada i sam je život mnogo slađi, zanimljiviji i lepši - govorio je on.
Glogovac ima troje dece, sinove Gavrila i Miloša iz braka sa slikarkom Minom Glogovac, i ćerku Sunčicu iz braka sa Milicom Šćepanović.
- Pokušavam da razumem svoje sinove, ali trudim se i da im nametnem neke granice. Jednostavno, svaki roditelj želi da sačuva svoju decu i da im na najbolji način objasni da ne mogu glavom kroz zid jer će u tom slučaju razbiti glavu, a ne zid. Pokušavam da im objasnim kako treba da pronađu način da zaobiđu prepreku, ali i da prihvate i da znaju kako sve mogu da reše voljom, željom, koncentracijom i radom - pričao je Glogovac, akcentujući da vaspitanje jeste težak posao, ali da je neodgovorno i kukavički iz bilo kog razloga odustajati od potomstva.
Znalo se – ako Glogovac glumi, mora da je dobro! Niko kao on nije umeo da prenese emociju na velikom i malom platnu, na daskama koje život znače, niko nije imao tako dobru dikciju, niti toliko raskošan talenat koji za samo par minuta može da te dovede od suza do smeha. Obožavali smo ga kao Bogdana Bilogorca, Zlatka Gavrilovića, Živca taksistu, Simketa, Mladena, Kaju… Ma, obožavali smo ga svuda! On je svojom maestralnom glumom oplemenio svako ostvarenje. A, takav je bio i privatno – dotakao je i uveličavao živote svih koji su ga poznavali.
- Gluma me intrigira i posle toliko godina… Volim je zbog sposobnosti da budeš neko drugi, da razumeš druge ljude i proživiš nešto od njihovog života, a kroz to nešto i sam naučiš. A ako je dovoljno dobro to što radiš i ljudi mogu nešto da nauče iz svega toga. Gluma ima ogromnu moć kada se radi na pravi način i pruža ogromno zadovoljstvo kada uspete u predstavi ili na filmu da prikažete tu istinu koja se stvara od mrtvog slova na papiru, pa do nekog izmišljenog života. Onda u igri osetite da taj lik postaje živo biće, nešto prokrvljeno, da radi, hoda, funkcioniše... I kada se sve odigra na sceni dobijete veliki aplauz koji vam dođe kao uzvraćena emocija, sve to liči na neku ljubavnu igru. Vrlo je uzbudljivo, osećate se prijatno i uvek se trudite da sve to ponovo doživite – rekao je on za “Novosti”.
