Josipa Lisac: Uvek sam se bojala euforija, prevelikih komplimenata i čestitki

Pevačica superiornog glasa, specifične interpretacije i imidža, Josipa Lisac, slavljeničku turneju povodom pola veka karijere završiće 14. februara koncertom u beogradskom Sava centru, gde je prošle godine, takođe na Dan zaljubljenih, započela obeležavanje jubileja.

Jedna od najunikatnijih pojava na jugoslovenskoj muzičkoj sceni, čiju su karijeru obeležili hitovi poput "Magle", "Gde Dunav ljubi nebo" ili "Danas sam luda", naglašava da je suvišno bilo šta reći o koncertu, jer publika odlično zna šta da očekuje. Slavna hrvatska diva u intervjuu za Novosti kaže da između Beograda i nje postoji neraskidiva veza i da nije slučajno što je izabrala baš srpsku prestonicu za početak i kraj turneje. S publikom u Sava centru proslaviće i 68. rođendan, pa ne čudi što je sve u njenom životu u znaku ljubavi.

- Davne 1967. televizijska ekipa iz Beograda i ljudi iz "Džuboksa" došli su u Zagreb u potrazi za mladim talentima. Bila sam tada članica grupe "O'Hara", zapazili su nas, sutradan su nas angažovali i snimali smo emisiju "Koncert za ludi mladi svet". Ljubav između Beograda i mene živi i danas. Veoma sam srećna što ćemo se ponovo videti, brzo je prošlo vreme od prošlog koncerta. Publiku i mene vezuje obostrano poštovanje. Živimo, pa kako nas život nosi - kaže za "Novosti" Josipa Lisac.

Pevačica otkriva i kako je tekao njen životni put.

- Ništa nije lako, nije lako uspeti i sebe nametnuti. Jesam bila posebna i drugačija, htela sam da nađem svoj put i izraz, i on bio je drugačiji, van uhodanog smera. To je automatski teže, jer postoje ljudi koji su protiv onog što radite i oni koji su za to. Shvatila sam da mnogi to razumeju i žele, kako je vreme prolazilo, čini mi se da je više bilo onih koji su bili za ono što sam radila. Važno je da sve u životu ima smisao i razlog. Razmišljam o tome šta bih dalje radila, onako po svome, sanjarim. U Beogradu ću proslaviti 68. rođendan, u duhovnom smislu sam ostala ista, sve je super, lagano ide. Ne menjam se, mada se mnogo toga promenilo, suština je da budeš to što jesi, da radiš to u šta veruješ, temeljno, nikom da ne podilaziš i neko će to shvatiti. Mogla sam da budem talentovana i darovita, ali da to ljudi nisu prepoznali i zavoleli, ne bi bilo ničega - iskrena je Josipa, koja je bila poznata i po velikoj ljubavi koju je imala sa svojim pokojnim duprugom Karlom Metikošom, koji je i komponovao njene najveće hitove.

- Toliko je to divno i veliko! Kako su, recimo, ljudi vezani za pesmu "O jednoj mladosti" sa mog prvog albuma "Dnevnik jedne ljubavi" iz 1973. Karlo je kao muzičar toliko toga znao i umešno preneo meni i ljudima. To je veliki dar koji je nosio u sebi i poklonio svima nama. U međuvremenu se stvorila i ljubav, delili smo život, zajedno smo sanjali, smejali se i putovali. Mi smo kao jedno, najveći prjatelji, on je bio ja, a ja sam bila on! To se zove ljubav koja živi. To se ne može opisati.

Објава коју дели Josipa the Smiling Guide ?? (@purgerica.guide.zagreb) дана 30. Јан 2018. у 7:23 PST

Njen jedini moto, misija i politika u životu bila je muzika...

- Gledajte, političari imaju politiku, pa to pronose, mene to savršeno ne zanima. Muzika je uvek bila lek, kao univerzalni jezik ljudskih emocija čoveku je priuštila najbolje i najlepše. Život treba sagledati malo dublje, čovek je veoma složen. Svi imamo slabosti, ali i snagu. Treba istaći to dobro u ljudima. Iznad svega je biti čovek, sa pameću da prevaziđeš nevolje, da imaš sposobnost tolerancije i razumevanje. Treba razumeti čoveka i svet u kome živimo, kako da budemo ljudi jedni prema drugima. Trudila sam se da shvatim i razumem i videla da mnogo toga ne znam. Onda, gledaš, učiš, slušaš, pa imaš stav i razmišljanje. Ja, ipak, najlepše mogu da progovorim kroz ono za šta sam talentovana i znam najbolje, a to je muzika - kaže pevačica, koja priznaje i šta za nju znači "pola veka na sceni":

- Nisam slavila ni 30, ni 40 godina karijere. Trebalo bi da budem srećna i zahvalna što sam uspela i nisam padala. Uvek sam se bojala euforija, prevelikih komplimenata i čestitki. S druge strane, nisu mi se svidele kritike jer nisu bile merodavne. Shvatila sam da bih najbolje trebalo da znam da li je nešto bilo odlično, za čestitke i komplimente, ili nije bilo dobro i zaslužuje kritiku. Morate imati odnos prema sebi, toga se držim i danas. Stalno imam nešto sebi da prigovorim i u pravu sam! To što sam imala stav o sebi mi je pomoglo svih ovih 50 godina. Samo ja znam šta bi trebalo da uradim, ko sam, šta sam i šta mogu. Ne priznajem nikave zvezde, glamure i dive, ja sam osoba koja radi i ima odgovornost. Izađem na scenu, tu su ljudi, aplauzi, iza toga je potrebno mnogo raditi, razmišljati i tresti se, ne od treme, već od odgovornosti da pružiš najbolje.