Atraktivni sportista Miloš Jojić (28), posle sedam godina vratio se u “Partizan”, klub u kojem je stasao. Igrača rođenog u Staroj Pazovi, posle Beograda, profesionalni put dalje je odveo u Dortmund, pa u Keln.
Živeo je potom u Istanbulu, a šest meseci proveo je u jednom malom mestu u Austriji. Sportista nesvakidašnjih interesovanja priznaje da svaki od ovih gradova ima svoje čari.
– Meni je nekako najlepši period bio onaj u Kelnu, ali je za život najlepši Istanbul – grad koji ima toliko mogućnosti, prelepu klimu i more, zanimljivu hranu i predivan Bosfor – priča nam mladić velikog srca, koji je bio tema medija uoči Nove godine zbog prelepog gesta.
Oduševili ste javnost kada ste sve radnike “Teleoptika” častili za Novu godinu s po 150 evra. Otkud ideja za ovakav nesebičan gest?
– U „Partizan” sam došao s jedanaest godina. Tada ste praktično dete, odvojeni od svoje porodice, gde dobijate novu, koja je crno-bela. To nije kliše, jer mi kao deca treniramo i odrastamo na sportskom centru gde o nama brinu svi zaposleni – od kuvarice i čistačice pa do trenera, koji od vas prave ljude. Ako želite da se profesionalno bavite fudbalom, onda je i vaša i njihova posvećenost maksimalna, a ujedno i velika stvar na putu da postanete profesionalni fudbaler i dobar čovek. Baš iz tog razloga što sam odrastao uz te ljude, što su uz moje roditelje oni bila moja porodica, gde smo delili svi i poslednji zalogaj, želeo sam da im od srca zahvalim za sve godine koje su uz mene i moje drugove – od tada do danas, kao i za sve bivše i buduće generacije “Partizanovih” fudbalera. Moja želja nije bila da to iko zna, osim onih kojima je to namenjeno. Upravo je tako urađeno i malo mi smeta pompa koja se napravila, jer ovo nije urađeno da bi se o tome pričalo, već da bih doneo još radosti i sreće na njihova lica tokom pandemije.
Foto: Miloš Nadaždin/Story
Zanimljiva informacija je da ste vegan. Iz kojih pobuda ste prešli na vegansku ishranu?
– Nisam stoprocentni vegan zato što s vremena na vreme pojedem ribu, i to kada sam na moru – kad znam da je sveža i divlja. Ali za sve ostale stvari, odnosno namirnice koje konzumiram, moglo bi se reći da sam vegan. Prebacio sam se na ovaj način ishrane 2016. pod uticajem Novaka Đokovića. Nešto mi je samo kliknulo u glavi: “Od sutra ću da jedem samo travu” (smeh). Tako je i bilo. Nisam znao tada mnogo o njegovom izboru hrane, otud i moja asocijacija na travu. Kada čovek pogleda koliko je raznovrsna ishrana vegana, shvati da se mi u stvari ukusno i zdravo hranimo. Mlečne proizvode sam prvo izbacio, kao i šećer i meso. Jaja sam jeo jednom u 15 dana za doručak, a s vremenom sam i njih izbacio. Obroci mi se sastoje uglavnom iz mnogo svežeg voća i povrća, iz žitarica poput heljde, kinoe, divljeg pirinča.
Da li imate više ili manje snage sada u odnosu na ranije kada ste jeli meso?
– Imam mnogo više energije otkad sam promenio ishranu. Fascinantno je da je period oporavka posle napora, utakmice, sada znatno kraći. Već dva dana posle utamice spreman sam za nove napore, što ranije nije bio slučaj.
Među retkim ste domaćim sportistima koji meditiraju i praktikuju jogu. Kada ste to počeli i da li vam pomaže u životu i u profesiji?
– Prvi put sam se susreo s jogom 2013. dok sam bio u “Partizanu”. Ana Zagajac nam je držala časove u Beogradu, a i na pripremama. Svidelo mi se, ali nisam s tim nastavio. Posle nekoliko godina pozvao sam Anu i počeli smo opet da radimo. Poslednjih godinu dana sam aktivniji u tome. Sve je počelo za vreme karantina, dok sam bio u Austriji. Radio sam jogu tri puta nedeljno i video izuzetan napredak. Dobio sam bolju elastičnost mišića, pokretljivost u kukovima, sve ono što nam olakšava i smanjuje rizik od povreda. Uz to sam počeo i da meditiram, ali ne toliko često. Veći akcenat sam bacio na same vežbe istezanja i pokretljivosti. Poznato je da su fudbaleri posebno ‘kruti’, tako da mi joga dosta pomaže da osetim svoje telo na najbolji način.
Priča se da na svoje klupske kolege utičete na lep način, pa ih često zovete na izložbe, posebno u pozorište.
– Svako od nas ima svoja interesovanja i ne treba nikome nametati sopstvena, već samo ukoliko neko pita za preporuku i usmerenje. Novije generacije fudbalera dosta čitaju, svesni su da moraju biti obrazovani i da je za ovaj posao važno znati jezike. Nemamo mnogo vremena, ali smo znali ranije da idemo i u pozorište i u bioskop kao tim. Mog cimera Ivana Obradovića zanimaju vina, čita sve o uzgajanju grožđa, tako da svako ima svoje hobije i interesovannja.
Čini se da ste posvećeni svemu što sebi zacrtate. Da li vam je upravo to pomoglo da za šest meseci naučite nemački jezik?
– Ne radim ništa polovično, dajem sebe 100 odsto u svemu što radim. Tako je bilo i s nemačkim jezikom. Kada sam otišao tamo da živim, skrenuli su mi pažnju da je bitno da se što pre prilagodim novoj sredini i da Nemci izuzetno poštuju kada vide da se nov igrač trudi da nauči njihov jezik. Tako sam odmah našao profesorku i počeo da učim, a posle šest meseci pričao sam super, što nije prošlo nezapaženo.
Da li vam je bilo teško da imate emotivne veze dok ste živeli u inostranstvu?
– Ništa nije teško kad imate pravu osobu, ali danas, kada se živi brzo, morate imati i razumevanja za drugu stranu koja možda ne može da se posveti odnosu kao vi jer možda u tom trenutku zbog ličnih ambicija i planova ne može da se se u vezi da sto odsto, kako vi u tom trenutku imate projekciju. Lepše je i lakše kad s nekim možeš da izlaziš, pričaš, kada ti je blizu, nego kada se vidite na tri dana u tri meseca – jer tada nemate realnu sliku jedno o drugom. Ovo govorim generalno i zato se slažem s idejom da ne treba ništa juriti, da su sve stvari u našem životu iskustva koja nam služe da na tom našem putu spoznamo sebe i druge, i shvatimo šta mi zaista želimo. Te želje se, naravno, razlikuju u odnosu na godine koje imaš.
Šta neko mora da poseduje, kakve kvalitete, karakter i kakva interesovanja da ima da biste se zainteresovali za njega?
– Cenim poštovanje, lojalnost, veru, razumevanje. Naravno, potrebno je neko da ti se svidi fizički, ali devojka mora da ima svoje ciljeve, da zna šta želi, a ja ću joj, kao partner, u tome pomoći i podržati je. Volim obrazovane, stabilne devojke, sa sličnim interesovanjima kao ja.
Komentari (0)