Književnica Maja Volk (61) oduvek je inspirisala javnost kako svojim smelim stavovima o mnogim društvenim fenomenima i pojavama, tako i naprednim životnim stilom, u potpunosti prilagođenom zdravom načinu života
Doktorka nauka i univerzitetska profesorka vrlo bogate i turbulentne biografije izazvala je veliku pažnju u medijima otkako je započela strastvenu vezu s Grkom, profesorom antropologije Nikosom Gusgunisom. S fado muzičarkom, koja je nedavno prvi put postala baka, budući da joj je ćerka Milena podarila unuka Luku, razgovarali smo o njenoj nedavno objavljenoj biografiji, koju kao autor potpisuje upravo Nikos, a koja je nastajala tokom dve godine vrlo inspirativnih i uzbudljivih intervjua s njim, ali i ostalim trenutnim prilikama u njenom životu.
Kako je nastala "Neobična biografija Maje Volk"? Da li je to bila Nikosova ideja i koliko mu je trebalo da je napiše?
- Inspirisana autobiografijama Džejn Fonde i Majkla Kejna koje su napisane u njihovim šezdesetim godinama, htela sam i ja da napravim reviziju života u prvih šezdeset, ali Nikos mi je predložio nešto sasvim drugačije - biografiju ne hronološku, već tematsku, urađenu kroz intervjue. Dve godine smo snimali razgovore na teme koje je Nikos precizirao a nije mi davao unapred pitanja, tako da je bilo i uzbudljivo i iznenađujuće, ali i vrlo emotivno...
Šta čitalac može da sazna o vašem životnom putu iz Nikosove biografije koja je nedavno objavljena?
- Iako sam ja mnogo puta prepričavala detalje iz mog života, ovako tematski postavljeno, više će saznati o tome ko sam ja iznutra, kako razmišljam i o čemu razmišljam, nego da hronološki i faktografski postave moj životopis. Izbor fotografija je odličan, na koricama sa obe strane su moji akvareli.
Da li mislite da bi ikona bolji način napisao vašu biografiju od čoveka koga ste izabrali da bude vaš životni partner ?
- Nikosova prednost kao mog sada zvaničnog biografa je upravo u tome što se ne bavi faktografijom niti izvlači zaključke na osnovu drugih mišljenja, već zna najintimnije treptaje duše. Nečijem životu se može prići iz raznih uglova, ali ovako sveobuhvatno može samo neko ko te lično i duboko poznaje.
Da li je knjiga nastala tokom vaših boravaka u Grčkoj i koliko vam nedostaje da odete tamo?
- Da, snimali smo te razgovore koje smo vodili skoro svaki dan, nekad u moru, na plaži, u kući, na terasi, gde god bi se zadesili. Razgovori su bili na Engleskom, a onda sam ja materijal sređivala i prevodila. Ovo je užas, razdaljina i te kako može da utiče na osećanja....Nedostaje mi grčko nebo, sunce, ponovo sam izbledela....
Pretpostavljam da ne možete još da odete tamo zbog bezbednosnih mera a i zbog činjenice da ste nedavno postali baka. Kakav je osećaj dobiti prvo unuče?
- U Grčku neću skoro otići zbog njihovog karantina, zatvorenih granica, korona paranoje. A što se tiče unuka, osećaj je neopisiv. Sa ovakvim znanjem, iskustvom, strpljenjem, mirnoćom, prilazite detetu na potpuno drugačiji način nego kad ste kao majka zabrinuti za sve i učite u hodu.
- Već u ranu zoru, unuk stiže kod mene na "edukaciju". Ja to zovem "bakino zabavište". Puštam mu muziku, pevam, igram, zabavljam ga i podstičem na razne načine, a on mi uzvraća širokim osmehom. Činim sve da se Milena što više odmara i sama oporavi.
Čime su vam trenutno ispunjeni dani?
- Pletem od jutra do mraka, heklam za celu porodicu. Počelo je sa šalovima, a sad je to već mala umetnost aplikacija, dezena, ponča, sukanja, dečjih stvari. Ja se inače ručnim radom bavim od svoje jedanaeste godine, tako da mi ovaj povratak u svet igala i vunice jako prija.
Da li se čuvate od koronavirusa i na koji način?
- Gotovo da nisam ni u kakvom kontaktu ni sa kim. Za deset meseci, oca sam jednom videla. Ne izlazim, osim u šetnju sa psom. Uzimam svoju sirovu hranu, i još neke dodatne suplemente, cedim sokove svakog jutra, pojedem po dva kilograma svežeg voća i povrća dnevno, vežbam, sad i sa tegovima, jer Luka ima preko sedam kilograma, a nema još tri meseca, tako da moram ruke da ojačam. I ne gledam vesti, ne prebrojavam ni žive ni mrtve. Pokušavam da sačuvam "staru normalnost" jer to je jedina normalnost.
Kako su Nikosovi i vaši prijatelji i bližnji reagovali na vest da je napisao vašu biografiju?
- Grci u Atini su vrlo hladan narod, kao da nisu u rodu sa Grcima sa ostrva ili severa, koje mi dobro poznajemo. S obzirom na to da je na srpskom, ne mogu da je čitaju. S druge strane, ovde u Srbiji je veliko interesovanje, što me vrlo raduje.
Koja je prednost kada čoveka svog života upoznate u pravo vreme, i kada ste već oboje zrele ličnosti i s odraslom samostalnom decom, u odnosu na ljubavi u mladosti?
- Opušteni ste, većina zadataka je već obavljena, imate dovoljno iskustava da više ne igrate nikakve igre, jednom rečju- nagrada za ceo život.
Da li planirate da se preselite u Grčku zbog Nikosa ili ta opcija neće biti vaš izbor?
- Još uvek o tome ne razmišljam. Ja sam vodolija i veliki putnik, pomisao da se skrasim me je užasavala još u mladosti, a sad pogotovo... Sloboda kretanja je neprocenljiva privilegija.
Mnogima su se od marta do danas javile brojne ideje vezane za profesije koje do tada nisu radili ili neka nova vrsta unapređenja dotadašnjih poslova. Imate li vi neke nove poslovne planove?
- Posao zdravlja i savetovanja ne može ništa da zaustavi, a u ovakvim situacijama, može samo da pojača. Nema radionica i putovanja, ali ima razgovora, saveta, snimam puno video sadržaka na mom jutjub kanalu, i nekako sa odlaskom u penziju zaokružujem i moj scenaristički rad. Opet pišem scenario za dugometražni igrani film koji će režirati Milan Jelić, završila sam zbirku kratkih priča, koje sam snimala kao audiovizuelne priče na jutjubu, a možda otvorim onlajn butik za štrikanje i heklanje. Spremam i novu emisiju na televiziji, "U Majinoj kuhinji", gde ću praviti sirove biljne poslastice. Toliko toga ima da se uradi, nijedan virus to ne može da uspori niti spreči.
Komentari (0)