Ćerka Bojane Barović ima četiri i po godine ali svejedno ona i mama imaju ozbiljnu komunikaciju i jedna drugoj poveravaju mnogo toga.
Iako će godina kojoj smo svi s velikim uživanjem nedavno kolektivno poručili “zbogom” ostati upamćena kao najgora u novijoj svetskoj istoriji, Novosađanka sa stalnom adresom u Beogradu Bojana Barović(37) kaže da prema njoj i njenoj porodici nije bila neumoljiva.
Njen suprug, pevač Nikola Rokvić, i njihova deca, ćerka Leona i sin Simeon, ostali su zdravi, a par koji se zaljubio tokom učešća u rijaliti program “Survivor” tokom vanredne situacije nastavio je da se posvećuje poslu i mališanima. Sin pevača Marinka Rokvića s velikim uspehom realizovao je nekoliko humanitarnih koncerta na njegovoj muzičkoj platformi “Youbox”, dok je nekadašnja manekenka, koja je karijeru gradila u Americi, nastavila da se bavi svojim poslom – proizvodnjom organske kozmetike za bebe i decu, koja je naišla na veliki uspeh na našem tržištu.
- Ne mogu mnogo da se žalim. Dobro smo prošli u celoj ovoj priči. Čuvali smo se, posvetili se deci i poslu. Najviše što je bilo pogođeno kod mnogih ljudi jeste socijalni život koji bismo generalno svi najradije svesno žrtvovali, samo da ostanemo zdravi. I pre ovoga bili smo dosta posvećeni porodici i provodili vreme s decom. Sada smo samo morali i posao malo više da okrenemo ka kući i da radimo iz stana. Ja sam i do sada tako radila, ali ne baš od kuće, jer imam kancelariju u zgradi u kojoj živim. Nikolina kompanija, “Youbox” muzička platforma, i moja, koja se bavi prozvodnjom kozmetike za decu, nastavile su da rade i razvijale su se. Imala sam sreće da ne odem u ugostiteljske vode, već kozmetičke i fitoterapeutske. Proizvodi koje pravi moja kompanija bili su traženi tokom prošle godine, posao nije trpeo, posebno onlajn prodaja. Privatno smo bili dobro, jer smo bili okrenuti jedni drugima. To, doduše, nekad može da izazove i tenziju, jer smo kod kuće, oboje imamo posla, pa su još tu i deca – nije uvek idealna situacija, to znaju svi koji imaju decu a rade od kuće. Jednostavno, nemam luksuz da mogu da se izdvojim i odem da radim u kancelariju. Ali uspeli smo da se kombinujemo. Što se tiče poslovnih sastanaka, mnogo toga je prebačeno na onlajn, odnosno digitalnu platformu. Ako bi on imao sastanak, ja bih čuvala decu i obrnuto. Prednost rada od kuće bila je ušteda vremena za odlazak i dolazak, to nam je pomoglo kod čuvanja dece. Moj posao je ipak lakši nego Nikolin jer je on sada u velikoj produkciji i to iziskuje mnogo vremena i truda, ali uspeva i on da nađe vremena za porodicu i kvalitetno vreme s nama.
Opet je vaš suprug organizovao sjajnu humanitarnu akciju preko “Youbox” platforme. Prikupljeno je mnogo novca za lečenje dece, koliko vas to čini ponosnom?
- Veoma sam ponosna na to što je Nikolina platforma uspela da prikupi novac za konkretno lečenje bolesne dece. Još sam ponosnija što moj suprug ima toliku želju da pomogne ljudima kojima je pomoć potrebna. Iako je u nekim slučajevima izlazio iz zone komfora i radio nešto što mu u tom momentu možda ne odgovara, ali on daje maksimum i požrtvovan je kad god je reč o humanitarnom radu. U okviru ove platforme pokazao je da je pun pogodak uraditi, uz požrtvovanost, nešto korisno za druge a u domenu svog posla. To je dokazao zajedno s Marijom Šerifović, ali i ostalim ljudima koji su se javili da pomognu. Humanost donosi mnogo lep osećaj onom ko pomaže, taj osećaj je lepši i vredniji od bilo čega drugog. Koncerti za malu Lanu, kao i za Sofiju, koja se sada uspešno leči u Los Anđelesu, ispunili su misiju a nama srca.
Bojana Barović - ćerka Leona je u zanimljvom uzrastu kada može aktivno da učestvuje u stvarima koje su zanimljive obema
Čini se da s ćerkom imate specijalan odnos, da li je to zato što je prva stigla ili zato što je devojčica?
- Imam specijalan odnos i sa ćerkom i sa sinom. Oni su u različitim uzrastima, pa je i naš odnos drugačiji iz tog razloga. Simeon je velika maza, a Leona nije. Različite stvari mi nude i pružaju, a ja ih jednako volim. Ne izdvajam nijednog od njih, niti favorizujem. Potičem iz porodice s troje dece i kao treće dete nikad nisam osetila razliku u odnosu majke ili oca prema nama. U nekim porodicama sam to videla, i to mi je bilo veoma ružno. Neke kreative radim više s Leonom, pa to objavim na “instagramu”, jer je ona u tom zanimljivom uzrastu kada može aktivno da učestvuje u stvarima koje su zanimljive obema. Simeon je u uzrastu u kom uči da govori i najčešće na tome radim s njim.
Foto Jana Hila @hylaaa
Mislite li da ste rođenjem ćerke dobili najbolju prijateljicu za ceo život?
- Jesam, ona ima četiri i po godine i možemo da imamo ozbiljniju komunikaciju. Osećam da smo već bliske prijateljice, poveravamo jedna drugoj mnogo toga. Leona počinje da shvata i sarkazam pa se rado šalimo. Veoma je interesantno sada. Imam prijatelje u deci za ceo život. Imam brata, koji je veoma vezan za mene, sestru, moju mamu i tatu, i ne smatram da muška deca brže zaborave porodicu kad osnuju svoju. Verujem da, ako takvu atmosferu stvorim u svojoj porodici, da ćemo celog života biti bliski. Trudim se da s decom napravim odnos pun ljubavi ali bez posesivnosti, jer deca nekad beže od posesivnosti. Pokušavam decu da formiram kao ličnosti i da zadržimo zauvek normalan prijateljski odnos. On ne treba da se zameni prijateljstvom, jer odnos roditelja i deteta je upravo to, i ne treba da dolazi do zamena teza. Kada se to desi, to nije baš sjajna kombinacija, imala sam prilike da vidim u nekim slučajevima. Ali treba da imamo prijateljski odnos roditelja i deteta.
Kako se Leona slaže s bratom i kakav je njihov odnos?
- Njih dvoje su sada u zanimljivom odnosu. U poslednjih nekoliko meseci počeli su da se igraju zajedno, dotle je on bio beba. Sada je počeo da razume šta mu ona govori i počeli su lepo da se igraju, bez otimanja igračaka i plača. Jednog dana sam samo videla kako ona njemu nešto priča, da on nju sluša, i da je to Leoni zanimljivo, i od tada su počeli često da se igraju. Naravno, i dalje umeju da se posvađaju, pa ja tu imam mnogo uloga – i policajca, i sudije… Tek sada vidim da je lakše odgajati malu decu zajedno. Bilo je teško u početku – imati bebu i malo dete u kući, posebno ako nemate pomoć. Često sam bila sama s njima i bilo je trenutaka kada sam se pitala da li ću moći sve to da izguram. Sada, kada je Simeon stariji, vidim da će meni biti lakše nego nekom ko ima jedno dete. Posebno to vidim sada kada mahom sedimo u kući. Druga deca traže roditeljsku pažnju sve vreme, a oni se često igraju i ne traže nas uopšte. Trudim se da provodim kvalitetno vreme s njima, ali imam i pravljenje ručka, sklanjanje stvari, svoj posao, toliko drugih aktivnosti koje tokom dana moraju da se obave. Zato su oni tu jedno za drugo i to je zaista predivno. Koliko god mi je bilo teško u početku, sada mi je drago što sam Leoni podarila najboljeg prijatelja.
Komentari (0)