Udovica glumca Tihomira Arsića, posle 40 dana, koliko je prošlo od njegovog preranog odlaska, u iskrenom intervjuu govori o svemu kroz šta je s porodicom prolazila najpre tokom njegove bolesti, a onda i smrti, i s nadahnućem opsuje njihov dugogodišnji odnos pun emocija i strasti...
Baletskoj umetnici i koreografkinji Jeleni Arsić (46) trebalo je mnogo snage da sva svoja osećanja pretoči u reči o suprugu Tihomiru, koji je u 64. godini preminuo od posledica agresivnog kancera. Solista baleta "Pozorišta na Terazijama", posle 40 dana od odlaska voljenog supruga, s kojim ima dvoje dece, Veru (19) i Arsenija (16), pristala je posle pomena da za naš magazin opiše kroz šta je s porodicom popularni glumac prolazio u poslednjoj fazi bolesti i kako će pamtiti velikog umetnika, privrženog oca i supružnika.
Vaš suprug je mnogo pružio našoj umetničkoj sceni. Deluje kao da se u svemu davao do kraja, do poslednjeg atoma snage. Koliko se davao u poslu, a koliko u privatnom zivotu?
- Tika nije pravio kompromise, kako u poslu tako i u privatnom životu. Radio je sve punim srcem i dušom. Nije prihvao sve što mu se nudi, što ga je kasnije koštalo, jer su smatrali da on ne želi da radi. Naprotiv, bio je jako kreativan, ambiciozan, prepun strasti. Jednostavno, imao je talenat. Govorio je o dodiru sa Bogom koji je osetio na sceni, igrajući velike svetske naslove. Kod njega ništa nije moglo biti obično ili osrednje. Bio je radoznao i voleo je da se igra – čim ga nešto nije zabavljalo, on bi išao dalje. Porodica je u svakom smislu za njega imala posebnu težinu i oslonac. Kako u detinjstvu s roditeljima, bratom, sestrom, tako i u braku i kao roditelj, tražio je i davao maksimum.
Oni koji su ga poznavali kažu da je prema poslu bio vrlo odgovoran, a prema vama i deci izrazito nežan i brižan. Kako ćete ga pamtiti?
- Tika je bio vrlo privržen čovek, kad voli, voli jako i do kraja. Srčano brani svoju "teritoriju", porodicu, prijatelje i njihove ideje. Možda je baš zato ponekad ostavljao utisak glasnog ili isključivog čoveka. Ko god ga je poznavao, znao je da je beskrajno nežan! Mnogo je voleo da organizuje iznenađenja za decu, mene, familiju, prijatelje. Mi smo uživali u njegovoj pažnji i poklonima, a njega je to beskrajno ispunjavalo.
Ispunili ste mu s decom želju da poslednje dane života provede u svom domu, okružen najmilijima. Da li se plašio onoga što dolazi i da li je osećao da će kraj doći brzo?
- Tika je uvek imao mnogo želja, za sve nas, najviše za decu. O smrti nismo govorili kao o trenutku, već kao o nekom novom putovanju koje nas čeka... Nije se bojao. Samo se mnogo plašio korone. Veliki strah je imao da ga ne izoluju i da ne može da nas vidi. To mi je bilo dovoljno da ga ne odvedem u bolnicu kad mu se pogoršalo stanje. Dobio je kod kuće svu negu, konsultovali smo se s lekarima. Milica i Lenka, njegove starije ćerke, mnogo su mi pomogle u odlukama oko terapija, jer su sve vreme učestvovale u Tikinom lečenju. Vera i Arsenije su pomagali na svoj način. Bio je okružen ljubavlju.
Foto: Boško Karanović
Koliko je teško doneti takvu odluku i na neki način pomiriti se s krajem? Da li je od početka bolesti bio tako hrabar?
- Niko ne može biti toliko racionalan i spreman za kraj, samim tim ni hrabar. Svi izgovaramo reči kao fraze, braneći se od istine koja boli. Tako je i Tika govorio da mu je lakše što ima kancer nego da je otišao iznenada u saobraćajnoj nesreći. Tako je mogao da se oprašta od najmilijih i života. Ipak je otišao iznenada. Koliko je meni sve teže, svaki dan, kako shvatam da ga nema, tako je njemu verovatno bilo teško da živi sa činjenicom da je kraj tu. Šta uopšte znači kraj? Videćemo. Deca svaki dan iznova otkrivaju ko je bio Tika Arsić, pored toga što je bio divan tata, radio je mnogo toga pre njihovog rođenja. Gledaju predstave, čitaju izjave kolega i prijatelja. Tika je živeo bar dva života. Danas se živi brzo i niko nema vremena da se vraća unazad, tek kada nekog više nema, onda se prisećamo šta je sve uradio. Tika je ostavio dosta materijala deci za ponos.
Komentari (0)