Princ Filip i princeza Danica Karađorđević za "Story": Na usluzi smo svom narodu

Prvu našu naslovnicu u ovoj godini krasi porodica koja je dosadašnjim postupcima pokazala da ume da odgovori simbolici koju novi početak podrazumeva. Na kraju krajeva, baš jedan takav princ Filip (38) i princeza Danica Karađorđević (34) i sami su napravili pre nepunih sedam meseci kada su se, zajedno s neodoljivim malim naslednikom, princom Stefanom (3), vratili rodnoj zemlji nakon četiri godine života u Londonu.

Dok na početku svake godine većina nas postavlja nove ciljeve i zadatke, oni su se pokazali kao prava inspiracija i ljudi od reči još kada su patrijarhu Irineju dali obećanje da će se Stefan roditi u Beogradu, što se prvi put posle devedeset godina za bebu s tim prezimenom i obistinilo. Povratkom za stalno u naš glavni grad ispunili su i obećanje dato sebi – da će boravkom u domovini na najbolji mogući način štititi interese njihove poznate loze.

Od tada, Karađorđevići su predmet neprestanog interesovanja domaće javnosti, smatraju se mladim ljudima koji bi svojim delovanjem mogli da doprinesu ugledu monarhije, a pozitivnom imidžu sigurno nije odmogao upravo pomenuti mališan koji je brzo osvojio društvene mreže. Jedan dan proveden s njima pomogao nam je da shvatimo da nastoje da žive kao svaka druga porodica na Vračaru i da se mali princ nimalo ne razlikuje od bilo kog drugog dečaka. Ali možda samo nastoje. Kako vreme to sve bolje pokazuje, premda su se lišili svih beneficija koje plemićka titula sa sobom nosi, Filipovo slavno poreklo postaje sve jasniji razlog zbog kojeg ova porodica ipak neće moći da živi kao sav normalan svet, koliko god se tome nadala.

Prošlo je šest meseci otkako ste se preselili u Srbiju, kakve utiske i zaključke povodom te odluke imate do sada? 

Danica Karađorđević: Bilo je mnogo snažnih emocija. Doselivši se u Beograd, prevazišli smo velike izazove, osetili ljubav, odgovornost i uneli mnogo nade. Bili smo veoma aktivni u obilasku Srbije i Republike Srpske, vratili smo se korenima i osetili apsolutnu pripadnost našem narodu, tradiciji i kulturi. Nakon mnogo godina, konačno živimo u zemlji kojoj pripadamo, s narodom kojem pripadamo. Smatram da je to veoma važno u vremenu opšte otuđenosti.

Osećate li da ste povratkom u domovinu naišli na razumevanje šireg dela javnosti i da su vaši motivi za angažovanje u javnom životu Srbije shvaćeni ispravno? 

Filip Karađorđević: Od prvog dana kada smo se vratili, dobijamo samo podršku i pozitivne reakcije kako naših sugrađana, tako i svih ljudi gde god da smo otišli u poslednjih šest meseci. Naša odluka o povratku u otadžbinu bila je motivisana time što jesam Karađorđević, potomak slavnog vožda Karađorđa, oca moderne Srbije, potomak čestitog kneza Aleksandra i slavnih kraljeva Petra I i Aleksandra I. Svi oni su dali nemerljiv doprinos razvoju i afirmaciji Srbije, njenoj slobodi, opstanku. Moja je dužnost da i ja, u vremenu u kom živimo, učinim ono što je u mojoj moći da budem od koristi našem narodu.

Prija li vam poređenje da biste u našem javnom prostoru mogli da imate mesto koje u Britaniji pripada Kejt i Vilijamu, po harizmi, mladosti i potencijalu?

Filip Karađorđević: Naša generacija jeste ona „na kojoj svet ostaje“ i velika je odgovornost koju nosimo svi mi kao naslednici velikih evropskih dinastija. U domaćim medijima često nas porede s Vilijamom i Kejt koji su veoma popularni i, rekao bih, omiljeni u britanskoj javnosti zbog svog angažovanja na svim društvenim poljima, i naravno da smo Danica i ja ponosni ukoliko nas naš narod u Srbiji percipira onako kako Britanci doživljavaju Vilijama i Kejt.

Danica Karađorđević: Porodica Karađorđević svakako jeste deo jedne velike porodice evropskih dinastija. Čast nam je što možemo da obnovimo vrednosti u koje veruje i koje sledi značajan broj građana Srbije, i da ponosno nosimo titulu koja nam je data. Radujemo se što smo u svakodnevnoj prilici da ostvarimo bliski kontakt s našim narodom kao i da svojim kontaktima i znanjem damo naš doprinos uz dužno poštovanje.

Šta za vas suštinski znači prezime Karađorđević, šta bi ono danas trebalo da predstavlja?

Danica Karađorđević: Čast, obaveza i odgovornost. Dinastija Karađorđević je jedna od retkih evropskih dinastija koja je potekla iz svog naroda i tokom cele svoje istorije je delila njegovu sudbinu. U vremenu u kom živimo, mi koji pripadamo glavnoj liniji Karađorđevića imamo za misiju da se još više zbližimo sa svojim narodom, uvek da pomognemo, da osluškujemo njegove potrebe. Filip i ja, zajedno s našim Stefanom, imamo veliku odgovornost i obavezu da budemo uz naš narod i da mu približimo prave vrednosti porodice Karađorđević.

Pročitajte: Najmlađi član porodice Karađorđević predstavljen javnosti (foto)

S druge strane, čini se da dajete sve od sebe da pokažete kako zapravo živite kao sasvim prosečna srpska porodica. Da li vas, međutim, prezime koje nosite obavezuje da budete sve osim toga, vidite li ga nekad čak i kao teret u pomenutim nastojanjima?

Danica Karađorđević: Vodimo posvećen i miran porodični život. Živimo u centru grada, oboje radimo od kuće, Stefan ide u vrtić u koji sam i ja kao dete išla. Kroz svoj život i deo odrastanja u Beogradu stvorila sam svoj krug prijatelja, koje imam i sada. Sada češće srećem prijatelje i poznanike i srećna sam zbog toga. S druge strane, naravno, i Filip i ja imamo veliku odgovornost prema tituli koju nosimo i svesrdno se trudimo da je budemo dostojni. Vredno radimo i trudimo se da budemo dobar primer mladim ljudima, da radimo na projektima sa održivim ciljevima koji su značajni za naše društvo.

Filip Karađorđević: Živimo normalan život naše generacije, neopterećeni titulama koje nosimo, ali je naša dužnost da ih opravdamo.

 Filip se svim naporima trudi da savlada srpski jezik, kao neko ko je najpre progovorio španski, a zatim godinama živeo u Engleskoj. Kako se sporazumevate u kući i kako se ta komunikacija odražava na sina Stefana koji sada uči o svetu oko sebe?

Filip Karađorđević: Kod kuće najviše govorimo srpski, između ostalog, zbog toga smo se i vratili u Srbiju, i to je Stefanov maternji jezik kojim on perfektno vlada. Danica i ja govorimo četiri strana jezika i mislimo da je veoma važno u današnjem vremenu učiti i služiti se većim brojem stranih jezika. Već vidimo da je Stefan talentovan za jezike i trudićemo se da mu pružimo takvo znanje. Kad god odemo u posetu kod moje majke, princeze Marije da Glorije u Španiju, Stefan veoma brzo upija i koristi španske reči i odlično se sporazumeva.

Danice, kao neko ko nije celog života bio plemkinja, već ste to postali sasvim nedavno, mislite li da ste se prilagodili novoj tituli i šta vam je u tome bilo najteže?

Mirko Tabašević

 

Danica Karađorđević: Kroz nesvakidašnji život koji sam imala pored oca Cileta, velikog slikara, imam kreativnu energiju koja je veliki podstrek tituli koju danas nosim. Svakako, mnogo puta se do sada pokazalo da mi je taj umetnički put bio kvalitetna priprema za sve što će kasnije uslediti brakom sa Filipom. U tom kontekstu moja introvertnost umetnice, kao i kontakt s ljudima, iskustva su koja se godinama grade, međutim moj senzibilitet, maniri i odnos prema vrednostima koje nosim su isti i one pripadaju tituli koju danas s ponosom nosim.

 Filipe, šta vas najviše čini ponosnim u vezi s Danicom otkako ste stupili u brak? Moram i da prenesem čitaocima da ste joj tokom fotografisanja više puta udelili kompliment da divno izgleda. Obasipate li je pažnjom svakodnevno?

Danica i ja smo jedno drugom veliki oslonac u životu, poštujemo se, razumemo i gradimo uzajamno poverenje. Spajaju nas odnos i pasija prema istoriji naše zemlje i tradiciji koju želimo da održimo. Ponosan sam na Danicu jer je divna i veoma posvećena majka i supruga, što je velika snaga naše porodice.

Šta vaš brak čini posebnim i na koje načine radite na svojoj sreći?

Danica Karađorđević: Delimo mnogo toga zajedničkog, donosimo odluke i svesni smo prolaznosti vremena. Brak je zrelost u nastajanju, iskustvo koje stvaramo iz dana u dan, izazovi koje prevazilazimo zajedno, a za sve to je stub naša ljubav i naravno naš sin Stefan. Trudimo se da se svaki dan podsetimo na zakletvu koju smo dali blaženopočivšem patrijarhu Irineju da ćemo negovati i deliti sve.

Mali princ Stefan munjevito je osvojio srca većine građana Srbije, mislite li da se već savršeno snalazi na svojoj budućoj funkciji a da toga nije ni svestan? U kojoj meri ćete raditi na tome da bude svestan svog porekla i da li ćete ga u tom smislu usmeravati ka određenim postupcima u životu?

Filip Karađorđević: Trudimo se da pravilno usmeravamo Stefanove potrebe i narav. Stefan je naslednik dinastije o kojoj će najviše učiti od svojih roditelja i iz istorijskih knjiga i zapisa. I u tom kontekstu on pripada svom narodu, koji ga uveliko prepoznaje. Ljudi žele da ga vide, da ostvare kontakt s njim i svim onim što on simbolizuje. Stefan je prvi Karađorđević koji je nakon 90 godina rođen u Srbiji, u Beogradu. Njegovo rođenje oglasila su sva zvona Hrama Svetog Save i zvona manastira Žiče. To su značajne i velike stvari za jednog tako malog dečaka, koji sve više postaje svestan te pažnje i interesovanja koje privlači.

Ceo intervju s mladim kraljevskim parom pročitajte u najnovijem broju magazinu "Story", koji je u prodaji do 19. januara

Story.rs