Televizijska prva dama najavljuje novogodišnji program RTS-a i suočava se sa kontroverzama vezanim za njegovo ovogodišnje realizovanje, osvrće se na sve ono čega je kao urednica Zabavnog programa Olivera Kovačević morala da se odrekne, ali i šta su joj žrtve zbog pandemije promenile na privatnom planu...
Uz konsenzus na svetskom nivou, prihvaćen čak i od onih koji su imali šta da slave, da ništa od onoga što nam je ova godina ponudila nije bilo zabavno, glavnoj i odgovornoj urednici Zabavnog programa RTS-a sigurno nije bilo lako da isti realizuje, a ujedno i nikada važnije da to uradi.
Zato Olivera Kovačević (53) u tradicionalnom novogodišnjem intervjuu za „Story“ priznala je da je bilo očiglednih i logičnih prepreka da se ovogodišnja televizijska fešta snimi, ali i da odustajanje od takve ideje takođe nije bila opcija.
Sa svojim čvrstim stavom na kormilu ovog zahtevnog segmenta, istim onim koji je joj je omogućio i lične uspehe, poput tog da ostane zdrava, prva dama domaćeg televizijskog novinarstva na taj način spasila je ono što se spasiti moglo a rezultati njenih napora biće vidljivi 31. decembra od devet uveče.
Po čemu je ovaj novogodišnji program bii drugačiji od prethodnih, otkrila je Olivera
- 2020. godina, baš kao i sve ostalo, uslovila je i izgled novogodišnjeg programa RTS-a. Budući da smo bili onemogućeni da obavimo snimanja s više učesnika, orkestrima, folklorima, publikom, odlučili smo da upravo takve muzičke numere izdvojimo iz prethodnih pet novogodišnjih programa i na neki način ih sistematizujemo. Sve zajedno, povezali smo s voditeljskim najavama koje su u duhu dobrih želja našim građanima, kao i skečevima koji su ove godine za temu, na neki način, imali život s koronom. Jedna beogradska porodica odlazi na selo za doček i kroz dobro poznate dijaloge s bliskim rođacima veče dobija svoj svečarski ton uz rođačke razmirice.
U ponoć Novu godinu gledaocima čestitali su naši zdravstveni radnici...
- Odlučili smo da čestitku izgovore Nemanja Dimić, mladi anesteziolog iz kovid bolnice „Dragiša Mišović“ i Daliborka Radišić, medicinska sestra iz Vojno-medicinskog centra Karaburma. Oboje su mladi ljudi koji su od prvog dana bili uz najteže pacijente u „crvenoj zoni“. Odlučili smo da ovi mladi ljudi budu pravi predstavnici zdravstvenih heroja Srbije koji će u ponoć svima nama uputiti prave reči.
Naziv programa glasi „Da smo živi i zdravi“, ulazite li sa optimizmom u novu godinu?
- Drugačije ne možemo. Nada i optimizam jesu ono što nas održava i u životu i u potrebi da stvaramo i da se borimo.
Bilo je kritika na račun toga što su neke zvezde, poput Cece, ipak snimile svoj deo programa ove godine.
- Nisu kritike bile na račun nijedne muzičke zvezde, već na to da se RTS, snimajući novogodišnji program, neodgovorno ponaša, kao i da su mnogi naši zaposleni zaraženi koronom, što je neprihvatljivo jer nije u ljubavi sa istinom. Snimali smo Cecu i pre dve godine, kao i ove. Planirali smo da snimimo i druge zvezde i to dogovorili, kao i pojedinačne „plejbek“ nastupe. Nismo se usudili da na scenu stavimo orkestar od dvadeset ljudi. Takođe, mnogi od učesnika su nam u poslednjem trenutku otkazivali dolazak, što potpuno razumemo, jer su ljudi bili uplašeni zbog korone.
Verujete li u dobre namere onih koji su kritikovali?
- O tome ne mislim ništa, to je irelevantno. RTS mora da radi svoj posao i ljudi od nas očekuju da imaju novogodišnji program, a mi smo kao odgovorni ljudi procenili šta je moguće, a zbog kakve vrste rizika nešto ne možemo da činimo. Nečije namere me uopšte ne zanimaju, osim što sam odreagovala na navode da je RTS nemaran prema svojim ljudima, što apsolutno nije tačno.
Da li ste razumeli zašto je snimanje nečijeg nastupa opasno, a gomila sličnih emisija na drugim televizijama se snimala bez problema?
- RTS je oduvek svima bio omiljena meta. U nekim segmentima nije ga lako ni braniti, ali u drugim kritike zalutaju i tamo gde ne treba.
Mislite li da su domaće televizije bile dovoljno odgovorne u pandemiji, da su slale dobre i jasne poruke?
- RTS je bio veoma odgovoran prema svojim gostima i zaposlenima, a da li su jednako odgovorni bili oni koji su epidemijom upravljali, neka procene građani.
Do sada ste uspešno odolevali virusu, da li je odbrana od njega bila posebno izazovna za vas?
- Od prvog dana sam poštovala sve što je preporučeno, ali poznajem ljude koji su bili jednako odgovorni pa nisu imali istu sreću. Ko zna gde sve čovek može da se zarazi. Isto tako, i dalje ima onih koji se ponašaju apsolutno neodgovorno, bahato, omalovažavajući situaciju i ugrožavajući sve oko sebe.
Olivera Kovačević - Bila je ovo godina pritajenog stresa
Kako vidite prethodnu godinu?
- Bila je ovo godina pritajenog stresa. Briga i informacije koje smo svakodnevno dobijali o smrti naših ljudi, normalnog čoveka ne mogu da ostave ravnodušnim. Bila je zato ovo grozna godina, iako je svako od nas verovatno imao i pokoju sitnu radost. Ipak, pozadina svega bio je strah, a psiholozi kažu da će se to tek odraziti na naše zdravlje i ponašanje. Bilo bi dobro nekako se izboriti s ovom situacijom, ali ne zaboraviti ono što smo naučili, što nam može koristiti jednog dana ponovo. Istorija nas podseća da smo svašta uspeli da izbrišemo iz sećanja, i što je trebalo i što nije.
Po čemu ćete je pamtiti na ličnom planu?
- U profesionalnom smislu po mnogo izgubljenog vremena i uzaludnih priprema onoga što nije moglo biti realizovano, a privatno sam više nego ikada vremena provela u kući, gde su mi pažnja i ljubav prijali kao nikada do sada.
Imate li planove za narednu godinu?
- Ova godina bila je poučna jer nam je pokazala kako i veliki i mali planovi u jednom danu mogu da se okrenu u drugom pravcu. Što bi rekla izreka: „Čovek planira, a Bog mu se smeje.“ Međutim, ko smo ako nemamo velike planove, zamišljene buduće živote, slike u oku koje nikada neće biti stvaran život... Mi smo ono što mislimo, zamišljamo i planiramo. Bez obzira na sve.
Komentari (0)