Tamara Krcunović i Andrija Kuzmanović, koje smo navikli da gledamo u bračnim scenama, otkrivaju da su odlični prijatelji koji jedno drugome ništa ne zameraju, već nastoje da prihvate mane, kako su svesni toga da srce pokreće razum, stoga konstantno rade na svom spokoju...
Iz perspektive reditelja, ovo dvoje glumaca važe za par čiji se harizma, vizuelni identitet i talenat na sceni i pred kamerama odlično dopunjuju, te ne čudi što ih možda i češće od uobičajenog spajaju. Proverena su kombinacija, koja gotovo uvek izaziva divne reakcije kod publike, dok im na ruku ide i to što su dobri prijatelji, koji bez zadrške i sujete umeju jedno drugo da iskritikuju i pohvale, što takođe doprinosi krajnjem proizvodu.
Sa uigranim glumačkim tandemom razgovarali smo dan pošto je na TV „Pinku“ prikazana prva epizoda serije “Zlatni dani” u kojoj tumače zaljubljeni par Macu i Laleta, što je bio povod da s nama podele svoje stavove o ljubavi i otkriju nam strahove i planove.
Romantična komedija rađena po poslednjem scenariju Gordana Mihića, na prvu loptu ih je privukla jer, kako tvrde, donosi duh prošlih vremena i na male ekrane vraća humor kakav smo navikli u prošlosti da gledamo, a što je najvažnije, u osnovi ima toplu priču koja govori o važnosti porodice, ljudskoj dobroti, nesnalaženju, pravu na ljubav, smeh ili suze.
Šta mislite da je razlog što vas reditelji stalno spajaju da glumite zaljubljeni par?
Andrija: Mislim da im se dopada ono što jedno za drugo radimo u kadru.
Tamara: Različiti su razlozi zbog kojih reditelji spajaju glumce. Nekada je to zato što se vizuelno uklapaju, nekada zato što se glumački dopunjuju, a nekada zato što su već isprobana kombinacija. Svaki put kada smo radili zajedno, Andrija i ja smo tumačili drugačije likove i druge neke odnose. U novoj predstavi “Hotel 69”, na kojoj radimo igramo, par je u dogovorenom braku. Nisu zaljubljeni jedno u drugo, već se vole kao prijatelji.
Da li smo dobro zaključili kada smo rekli da vašem zajedničkom radu doprinosi to što ste dobri prijatelji?
Andrija: Tako je. Volim kako Tamara glumi i s kakvom energijom i žarom pristupa svakom novom projektu. Istovremeno je obožavam kao čoveka, svrstavam je među svoje najbolje ženske prijatelje. Fajter je, a zapravo veoma nežna, pokreće me kada padnem. S njom mogu da igram šta god nekoj budali padne na pamet, a kamoli ozbiljnom reditelju kao što je naš Marko Šopić (smeh). Mislim da smo napravili lepu seriju.
Tamara, Andrija nam je svojevremeno rekao da kod vas najviše ceni to što otvoreno umete da mu ukažete na greške, kao i da neretko znate s njim da se posvađate ali još brže pomirite. Da li je iskrenost put koji uvek birate ili imate momente kada nešto, zarad opšteg dobra i opstanka prijateljstva, umete i da prećutite?
- Mislim da iskrenost nije stvar izbora, već karaktera koji se stiče u ranom detinjstvu, dok se vaspitanje nosi iz kuće. Tako sam formirana, drugačije ne umem. Čini mi se da gradeći drugačije izbore ne bih bila tačna. Smatram da zarad opšteg dobra i prijateljstva nije dobro bilo šta prećutkivati, jer prećutano dovodi do jaza među ljudima i pravi distancu. Kada odlučim da zaćutim, to znači da sam odustala od te osobe, da se za nju više neću boriti. Jedino što učim je da ponekad odložim istinu za neki bolji trenutak i saopštim je kada ta osoba bude spremna bolje da me čuje.
Često se o ljubavi na prvi pogled, koja se vašim junacima dogodila, govori kao o nečemu što je rezervisano za filmove i serije. Šta mislite, zašto je to tako, da li smo, kako psiholozi tvrde, zaboravili da osluškujemo svoje i tuđe emocije, postali previše rezervisani, vodimo li se isuviše razumom, a ne srcem?
Tamara: Mislim da je u dramskim tekstovima, romanima, filmovima “ljubav na prvi pogled” preduslov samo da se priča o nekoj drugoj, ozbiljnijoj temi. U „Romeu i Juliji“ bi ljudi rekli da je priča o ljubavi na prvi pogled, a nije. Ona je samo preduslov da se govori o paktu dvoje ljudi koji su odlučili da idu do smrti ne bi li pomirili, pa i nad svojim grobom, vekovima zaraćene porodice. A kakvi smo mi danas i zašto ovako izgledaju međuljudski odnosi i da li je to dobro ili ne, to ćemo videti. Možda se iz svega ovoga izrodi nešto dobro. Nekada loše faze služe da donesu neke bolje.
Andrija: Razum je bitna stavka svakog čoveka, ali moramo da budemo svesni da i njega pokreće srce. Jedno bez drugog ne mogu, iako se u pojedinim momentima čini drugačije.
Komentari (0)