Aleksandra i Bojan Vasković: Anđelina i Mihajlo su sila koja nas pokreće
Aleksandra i Bojan Vasković važe za dinamičan, ali vrlo skadan par koji već osam godina živi najlepšu bajku.
Frontmen "Lexington benda" Bojan Vasković (37) i njegova supruga, lekarka Aleksandra (31), važe za dinamičan, ali vrlo skadan par koji već osam godina živi najlepšu bajku.
Kako bi stranice divne ljubavne priče nastavili da ispisuju u pozitivnom maniru, simpatični supružnici dobro odmeravaju reči koje će o svom braku podeliti u javnosti i zajedno za medije govore isključivo kada za to imaju razloga, što je bio slučaj nedavno kada je rođeni Sarajlija objavio novu numeru “Sila”.
Bojan i Aleksandra, tim povodom, ukazali su poverenje našem magazinu i prvi put javnosti predstavili svoje naslednike, ćerku Anđelinu (5) i sina Mihajla (1), a potom nam otkrili u kojoj meri im se život promenio dolaskom muškog deteta na svet i da li u moru obaveza pronalaze vremena da se posvete jedno drugome.
Koja je to sila koja vas pokreće?
Bojan Vasković : Moji pokretači i snaga su Anđelina i Mihajlo. Njihovim rođenjem sve je dobilo drugi smisao, naučio sam da uživam u malim, suštinski bitnim stvarima. Volim što poslednjih sedam-osam meseci imamo više zajedničkog vremena nego inače.
Aleksandra Vasković : Sila koja mene gura da budem bolja osoba je ljubav, prema porodici iz koje potičem, prema partneru i naravno bezuslovna, ona najveća prema deci. Kada su ljudi koji me vole tu, sve postaje lakše. Ne odustajem tek tako, što jednim delom nije u mojoj prirodi. S druge strane, svesna sam da sam uzor Anđelini i Mihajlu, s tom mišlju ležem i budim se, pa čak i kada mi je teško, ne dozvoljvam sebi da posustanem. Posebno sam ponosna na to što sam i pored majčinstva uspela da završim medicinu. Trebalo bi uskoro da se zaposlim, a zatim upišem i specijalističke studije, ali ne želim ništa da radim na silu, pustiću srce da me vodi. Potrebno je uskladiti obaveze na studijama sa onim prema porodici, koje su uvek preče.
Gust raspored postao je još gušći Mihajlovim rođenjem, kako se nosite s neprospavanim noćima?
Bojan Vasković: Čini mi se da, kada čovek razmišlja u smeru da mu je teško, onda mu biva dodatno teže. Sandra i ja smo Anđelinino i Mihajlovo odgajanje doživeli kao još jedan vid radosti i ljubavi, koja sve neprospavane noći nadomesti i tu ne bih ništa menjao.
Aleksandra Vasković: S dvoje dece je daleko izazovnije nego s jednim. Manje spavam nego kada sam rodila Anđelinu, ali čini mi se da mi je san mnogo više nedostajao tada nego sada. Moguće je da to ima veze s tim što sam kroz to već jednom prošla, pa sam znala šta da očekujem. Po nekoliko puta u toku noći ustajem samo zbog dojenja i to je ta teža, ali i najdivnija strana majčinstva. Uživam dok gledam sina i ćerku kako rastu zajedno i prave nestašluke. Mihajlo je vrlo napredan, prohodao je i već pokazuje nepokolebljiv karakter, mada mi se čini da me mnogo više sluša od Anđeline u njegovom uzrastu. Takođe, voli da se mazi, u čemu maksimalno uživam kada ona nije tu, jer je ljubomorna.
Da ne bi osetila nedostatak pažnje, nastojim da je uključim u svaki deo njegovog odrastanja, stoga često ume da napravi poređenje i pita me: "Mama, jesam li i ja bila tako mala kao Mihajlo, jesi li i mene nosila u stomaku i nikome nisi dala da me nosi?" Traži potvrdu da je i ona bila jednako voljena. Brižna je sestra, koja obožava brata, ali najviše na svetu voli da mu ukrade igračku, pa mučeniku ne ostaje ništa. Em je od nje nasledio sve, em mu ona uzme i ono što je njemu namenjeno (smeh). Eventualno kada Anđelina spava, on dobije svojih pet minuta da se s nekom igračkom poigra.
Bojan Vasković : Učimo je da mora da deli. Kao papagaji stalno ponavljamo da su brat i sestra najveći prijatelji i da jedno drugo moraju da vole najviše.
Aleksandra, čini se da vam se ispunila želja da sin liči na vas?
Aleksandra Vasković: Volim da verujem da je tako, da je Mihajlo mamin sin, iako mnogi tvrde da više liči na Bojana jer ima glavu na Vaskoviće i visoke zaliske (smeh).
Bojane, hoćete li biti strogi prema sinu?
Bojan Vasković : Nikada nisam bio mnogo strog, stoga ne verujem da će se u tom smislu išta promeniti. Nisam pristalica veštačkog očvršćivanja dece, već smatram da su roditelji svojim primerom najbolji vaspitni model. Trudiću se da oboje naučim da rade i cene rad, što će im, verujem, pružiti mogućnost da što bolje razumeju život.
Ceo intervju sa Aleksandrom i Bojanom Vaskovićem pročitajte u novom broju magazina "Story! koji je u prodaji do 22. decembra
Komentari (0)