Nina Badrić ljubav priželjkuje, ali se na tom polju još uvek ništa konkretno ne dešava... Bez obzira na to, hrvatska pop diva otkriva da uz osmeh lakše preboli bolne trenutke i da čezne da ponovo zbog nekoga oseti leptiriće u stomaku...
Lomovi, izazovi i teške životne situacije s kojima se u prošlosti susretala, nisu uspeli da utiču na hrvatsku zvezdu Ninu Badrić (48), koja je uprkos svemu uvek nasmejana i raspoložena. S godinama i iskustvom naučila je da se raduje svakom novom danu i dobrim i iskrenim ljudima.
Ova snažna, samosvesna i emancipovana žena inspiracija je mnogima, a njene pesme i zvonki glas melem su za dušu zaljubljenih i emotivno razočaranih. Iako je i sama nekoliko puta doživela razočaranje, ne krije da i dalje veruje u ljubav i mašta o tome da ponovo zavoli i bude voljena, makar i u poznim godinama. U otvorenom intervjuu za „Story“ otkriva koliko dugo nije osetila leptiriće u stomaku, da li se, poput većine žena, ponaša iracionalno kada joj se neki muškarac dopadne, čime prekraćuje višak slobodnog vremena i kakve emocije u njoj izazivaju posledice pandemije koronavirusa.
Šta je to što se početkom pandemije drastično promenilo u vašem životu, osim što ne možete da radite?
- Posao kojim se bavim je vrlo specifičan, samim tim što sam slobodni umetnik koji nastupa kada ga pozovu, praznicima, rođendanima, leti, zimi... I kad sam bolesna, pevam, to publika ne zna i ne vidi. Zarađujem od svoje 17. godine i ovo je prvi put da ne radim. Nepoznanica mi je bilo slobodno vreme, uvek sam ga nekako krala za sebe, zato sada nastojim da maksimalno uživam u njemu. Ovaj period, s druge strane, posmatram kao kolektivno dizanje svesti i jednu veliku školu za sve nas. Potrebno je da se kao čovečanstvo promenimo. Ne priroda, ona je postavljena savršeno. Mi ljudi smo porazili sebe pohlepom, sebičnošću i trkom za imati, a ne biti. Ništa nam više nije sveto. Imamo posla s virusom koji je smrtonosan, čije su posledice još uvek nepoznate. Ne znam ko normalan ovu situaciju može da doživi neozbiljnom. Sigurna sam da ništa neće biti isto posle ovoga. Vremena su čudna. Teško mi je da slušam vesti o bolesnima i umrlima i saosećam sa svakim ko je izgubio nekoga. Tužna sam i nemoćna dok gledam kako virus odnosi ljudske živote.
Ispod jedne od fotografija na “instagramu” napisali ste da uprkos svemu osmeh nije “otkazan”. Da li je smeh vaš lek?
- U mom životu bilo je mnogo teških dana i događaja koje je trebalo preživeti i ostati na nogama. Nisam od onih žena koje javno kukaju i obračunavaju se putem medija. Stisnem zube i rešavam to u tišini. Sa osmehom nosim svoj krst. Zagrlila sam ga i prihvatila. Uprkos svemu imam još puno radosti u sebi.
Kada ste prvi put progovorili o tome koliko vam nedostaje rad i potražili pomoć za ljude koji se bave sličnom profesijom, doživeli ste osudu javnosti. U kojoj meri vas je pogodilo što pojedinci nisu razumeli vašu nameru?
- Svako ko je čuo moju izjavu upućenu Ministarstvu kulture da pomogne muzičkim radnicima, koje javnost ne poznaje, a koji su neizostavni deo naše profesije, digao je palac gore. Ove druge koji mrze sebe do podne, a čitav svet posle podne nemam nameru da komentarišem. Ponovo bih uradila isto, jer mislim da je baš sada pravo vreme da pokažemo empatiju i da se više nego ikada brinemo jedni o drugima. Za sebe nisam ništa tražila, niti sam išta dobila, iako i meni pripada deo državne finansijske pomoći kao slobodnjaku. Prepustila sam je drugima za koje mislim da im je potrebnija. Bogu hvala, imam. Svojim radom sam sebe zbrinula za pristojan život. Ali opet, pitam šta je s ljudima za koje javnost ne zna. Koji žive na rubu siromaštva. Jedan moj koncert hranio je direktno najmanje 10 porodica.
Budući da rešenja tog problema još uvek nema, klubovi i hale i dalje su zatvoreni, kako provodite višak slobodnog vremena?
- Dane sam osmislila tako da uživam u njima i uvek se nađe nešto što treba da uradim. Završila sam produkciju koncerta “Arena Zagreb 2020.” koji će kroz par dana publika moći da vidi. Privodim kraju nove pesme, idem na časove stranih jezika, počela sam da pišem knjigu, što sam godinama odgađala, dok trenutno čitam i scenario za film u kojem bi trebalo da igram jednu od glavnih ženskih uloga. Vremena je zaista malo za sve što u ovom periodu želim da uradim.
Mnogi tvrde da su tokom pandemije i profesionalne pauze koja je usledila konačno presložili zabačene police u ormaru, pronašli stare albume, pogledali stare snimke. Da li ste vi imali tih momenata?
- A ko nije? Sada napokon znam gde mi šta stoji (smeh). Neverovatno je kako čovek nije svestan trenutaka u kojima živi i stvara. Kada sad prošlost pogledam drugim očima, osećam ponos. Bilo je poprilično hrabro krenuti od nule u neizvesnu profesiju.
Pošto sada raspolažete viškom slobodnog vremena, shvatate li koliko ste ga malo imali za one najvažnije, porodicu i prijatelje? Pomislite li na neka prijateljstva koja ste svojim hirom svojevremeno okončali, a voleli biste da se to nije dogodilo?
- Zapravo sam shvatila koliko sam sama sebi nedostajala sve ove godine. Što se prijatelja tiče, oni pravi su uvek tu, dok su lažni otpadali putem ko kraste. Vrlo malo njih je otišlo iz mog života. I bogu hvala što je tako. Gotovo nikada se ne svađam, a oni koji me dobro poznaju znaju da je najopasnije kada zaćutim.
Oni koji vas poznaju tvrde i da ste uvek puni razumevanja i skloni praštanju. Do koje mere to ide?
- Prihvatam ljude onakve kakvi su i nikada ne sudim. Ne volim drugima da kopam po ranama. Radije na njih stavljam melem. Što se opraštanja tiče, smatram da je ono sastavni deo svakog odnosa jer smo mi ljudi grešna bića, nema savršenih, stoga je uvek potrebno krenuti od sebe. Ljubav sve opravdava, a kada nekoga volimo i kada želimo da bude deo našeg života, naći ćemo način da tako i bude.
Kojim rečima biste opisali ljubav kakvu priželjkujete da vam se dogodi?
- Moje srce je slobodno za ljubav, te reči bi mogle da budu i deo odične pesme (smeh).
Nina Badrić - Ljubav je magična, ako je prava osoba u pitanju
Sve češće čujemo kako žene tvrde da bi, kada bi to bilo moguće, najradije preskočile fazu zaljubljivanja jer zbog takozvanih leptirića u stomaku umeju da se ponašaju iracionalno? Imate li sličnosti sa ovim damama?
- Ne sećam se kada sam se zadnji put zaljubila. Mislim da je to bilo u prošloj deceniji. Ipak, istina je da sam poput svih drugih kada se zaljubim. Nosim onaj glupavi osmeh na licu i svi mogu da mi skaču po glavi (smeh). Što se tiče „leptirića“, volela bih ponovo da ih osetim i potpuno poblesavim od ljubavi. Faza od zaljubljivanja do ljubavi je vrlo kratka, ako je prava osoba u pitanju.
Bliži nam se kraj godine, ostvarenju kojih želja stremite u novoj, načuli smo da imate u planu duet s jednim muzičarem iz Srbije?
- Ovu godinu pamtiću po tome što je bila teška i preteška ponekad. Srećna sam što je na izmaku. Ne ponovila se. Srbija ima sjajne muzičare i pevače, a ja naravno imam neke favorite među njima. Istina je da su u toku razgovori na tu temu, no neću vam otkriti o čemu je reč (smeh).
Komentari (0)