U emisiji kod Vesne Dedić, glumica Nataša Ninković iznela je malo poznate detalje iz privatnog života. Iako je sada srećna i zadovoljna, jedan period svog života patila je zbog odlaska sinova u inostranstvo.
Priznala je da je odlazila kod psihologa koji joj je mnogo pomogao da reši sve svoje unutrašnje borbe. Danas je srećna, zadovoljna i ponosna na svoje sinove koji karijeru grade van granica Srbije.
Osim toga, pričala je i o sebi, ističući da zna šta je kod nje dobro, a šta nije.
– Svesna sam svih svojih mana, ali isto tako i dobrih strana. To je valjda zrelost i dobro se nosim s tim. Još uvek imam delove u kojima sam nesigurna, kao recimo kuvanje, gde mi deca kažu: „Molim te, jednom spremi jelo i reci to je to, a ne svaki put ‘Jao, samo sam ovo zaboravila, možda sam malo ranije izvadila jelo iz rerne’” – rekla je Nataša u emisiji „Balkanskom ulicom” te nastavila:
– Srećna sam jer su mi usklađene želje i mogućnosti. Bilo je trenutaka kad to nije bio slučaj i stalno sam bila nečega željna, te moram još ovo, stalno mi je nešto falilo, ali sad imam neku ravnotežu. Desi mi se još da se ponekad „izgubim”, ali je Nenad taj koji me uvek vrati u realnost. Njemu više radi racio nego meni i tada me bukvalno podseti na neke stvari i otvori mi oči. Obično mi kaže okreni se oko sebe i pogledaj neke stvari, treba sve da sagledaš, i onda se saberem i kažem da, u pravu si.
Nataša je priznala da je u mladosti pisala dnevnike koje je tek nedavno našla. Dok je iščitavala ispisane stranice, glumica je, kako kaže, shvatila da je mnogo postigla u životu...
– Dosta sam pisala dnevnike ranije. Skoro sam ih našla i iznenadila se šta sam pisala. Tu su sve bili moji snovi i shvatila sam da sve što je mlada Nataša tada želela, ja sam ostvarila i otišla i dalje od toga. Kad sam to videla, rekla sam sebi: kad budeš u nekoj krizi ili misliš da ti nešto fali, ovoga ćeš se setiti. U mladosti sam često bila buntovna, bila sam borac i to nije bilo lako za moje roditelje. Bilo mi je sve to teskobno i tesno, Beograd mi je bio mali, a ne Trebinje. I danas se suštinski ne razlikujem previše, ali se osećam ispunjeno i ostvareno – ističe Nataša, te priznaje da je s godinama naučila da ne bude previše ranjiva:
– Ceo život sam bila preosetljiva i nisam znala time da vladam. Mama me je zvala Kalimero, u smislu da sam samo plakala kad god me nešto povredi. I dan-danas sam ranjiva, samo što sam u poslednjih nekoliko godina naučila da se s tim nosim i sebi dajem dan ili dva da se s tim izborim. Ranije je to trajalo duže, ali sada ako me neko razočara, moram to da raščistim, ne mogu to napola. Onda kažem sebi, je l’ to tako – jeste, onda idem dalje – ispričala je Nataša, a potom se osvrnula i na sinove koji su odlučili da se obrazuju van granica naše zemlje.
– Pripremala sam se dve godine za to kod psihologa, sada mi je lakše jer Matija pravi godinu dana pauze od života u Americi, pa je ponovo s nama kod kuće. Kada je prvi put otišao, nisam mnogo ulazila u njegovu sobu jer mi je bilo teško – istakla je glumica te dodala da mnoge nedoumice rešava uz pomoć psihologa:
– Volim da idem kod psihologa, inače sam od onih majki da čim osetim da nešto možda nije dobro, odmah dižem alarm. Da li da idemo zajedno ili pojedinačno, sve odmah stavljam na kant i odmah to raščistim. Nisam ni ja uvek spremna za raščišćavanje, pa sačekam malo, pitam ih jeste li za to ili ne, pa ako nisu, onda odem u njihovo ime i pitam koji bi potez trebalo da napravim. Možda to i nije uvek najbolje rešenje, ali ja to tako volim i smatram da je najbolje da pitam.
Komentari (0)