Ovih dana se suočavam sa strahom od bolesti, imam napade panike kada se zakašljem, postala sam i anksiozna, ali verujem da je to samo odraz mog tugovanja na putu do konačnog saznanja da više nemam tatu koga ću moći da pozovem u pola noći kada mi zatreba savet...
Harizmatična i uvek nasmejana voditeljka ovog puta s nama ekskluzivno deli svoje najbolnije životne momente i opisuje dramu kroz koju je prolazila zbog bolesti oca, tugu koja i dalje traje zbog njegove smrti, kao i teške trenutke posle rastanka sa suprugom Aleksandrom...
Suzama na licu Sanje Marinković (46) nikada nije bilo mesta dok je gradila sliku dame nepokolebljivog osmeha, imidž stvoren za milione gledalaca „Magazina IN“, koji verovatno upravo iz tog razloga drugačiju i ne mogu da je zamisle. Sve do prošle nedelje nismo mogli ni mi, premda harizmatičnu novinarku i voditeljku dugo poznajemo i u situacijama kada reflektori nisu uključeni.
Tokom duboko otvorenog razgovora o svemu što je proteklih meseci proživela, te iste nezamislive suze na momente nije uspevala da zadrži. Kad joj se već sve ostalo do sada nezamislivo ipak dogodilo, šta je još nekoliko trenutaka slabosti. Posle neočekivanog gubitka oca i rastanka od supruga Aleksandra Uhrina, njene suze sasvim su razumljive i, kao i sve, sigurno će proći. Ono što će, međutim, vreme pokazati jeste da li su te suze isprale Sanjine oči za povratak poznatog sjaja koji još uvek nedostaje.
Nedavno je navršeno četrdeset dana otkako je vaš otac preminuo od posledica potpuno neočekivanog raka pluća, nakon samo dva meseca borbe.
- Neke rane zaista nikada ne zacele i uverena sam da vreme ne leči svaku bol, jer što je ljubav jača, to je i patnja veća. Poslednjih godinu dana je kašljao, verujući da je to posledica dugogodišnjeg pušačkog staža i krajem avgusta mislio je da je možda dobio koronu. Odvela sam ga jedne večeri na skener pluća i posle dva sata lekar mi je saopštio da nije kovid, već kancer oba plućna krila, maloćelijski, galopirajući, neoperativan.
Najveći deo ne samo javnosti već i vaših poznanika i kolega, nije čak ni znao kroz kakvu dramu ste prolazili tokom ta dva meseca.
- Moji najbliži prijatelji, kolege i, naravno, moj rođeni brat i snaja nesebično su mi pomagali da pronađem utehu u danima koji su bili puni razočaranja i neizvesnosti. Osećaj nemoći kada gledate svog oca kako se gasi zaista je najbolnije emotivno iskustvo. Moj tata je do poslednjeg trenutka imao veliku želju da živi, da se bori i bio veoma hrabar i poslušan pacijent. Nažalost, otišao je u bolnicu na dva dana kako bi primio terapiju i tamo ostao do kraja. Zauvek ću pamtiti sliku kako smo zajedno početkom septembra koračali s koferom u ruci do prijemnog odeljenja, a onda sam ja 20. oktobra, umesto njega, iz bolnice kući odnela samo taj isti kofer s njegovim stvarima.
U javnosti odajete utisak veoma snažne žene, da li ste morali da budete i najjači član svoje porodice u tim trenucima?
- U životu sam imala neprospavane noći uglavnom zbog previše rada, odgovornosti, stresa ili ljubavnih problema i nisam mogla da zamislim nemiran san zbog preispitivanja da li sam učinila sve da mom tati olakšam ili produžim život, kao i straha da ga više neću videti, jer zbog korone posete bolnicama nisu dozvoljene. Svi su bili zadivljeni mojom energijom, voljom i snagom.
Koliko god da ste brak tokom prethodnih devet godina čuvali od medija, o vašem razvodu dosta se piše. Planirate li da svoj emotivni život u budućnosti čuvate još bolje i mislite li da je to moguće?
- Van TV kamera oduvek sam vodila jednostavan porodični život. U svom socijalnom izlogu trudila sam se da pokažem ono što jesam, da pričam o svojim iskustvima, lepim i manje lepim trenucima, da se emotivno izložim onoliko koliko je to prijatno mojoj porodici i da, ako padnem, popravim krunu i nastavim dalje s pogledom u visini očiju. Trudiću se da ne uplićem javnost u moj intimni život.
Smatrate li da je ženama danas više opterećujuće pitanje kako sačuvati brak ili kako podneti razvod? Iz vašeg iskustva, šta je bilo teže?
- Na temu ljubavi i rastanaka često se setim rečenice jedne moje gledateljke koja mi je posle snimanja emisije prišla i rekla: ”Ćero, život ne da kako ti hoćeš, već okrene kako se nisi nadala”. Zbog razvoda se ne uklapam u priču o slomljenom srcu ili bolnoj duši, već je i na pragu ove nove godine jedna od mojih najvećih želja da budem voljena žena od jutra do večeri. Zauvek ću verovati da na svetu ima više velikih ljubavi nego uspelih brakova, o čemu svedoči i moja ljubavna priča sa Aleksandrom.
Komentari (0)