Džej Ramadanovski iznenada je preminuo 56. godini. Iskren, prirodan, velikodušan i duhovit, uspeo je da dopre do velikog broja različitih ljudi. Većina onih koji su ga poznavali oproštaju se od njega nekom malom neispričanom pričom, koja upravo dočarava kakav je Džej zaista bio. Jedan od najlepših omaža posvećenih Džeju, delo je glumca Ivana Bosljičića, koji je dočarao jednu neverovatnu noć u kojoj je Džej bio glavna zvezda.
– Pre jedno deset godina u Pozorištu na Terazijama, nakon jedne jako uspešne predstave koju smo dugo igrali, polovina publike iz sale preselila se u pozorišni klub. Preko 300 ljudi je bilo nabijeno, bili smo svi zgurani na onaj šank, nije moglo da se prođe, separei puni, svi nešto urlaju, ništa se ne čuje od muzike, ne čuješ čoveka s kojim pričaš, i usred razgovora sa mojim gostom koji je jedan tvrdokorni roker, desi se nešto vrlo iznenađujuće za mene, započeo je priču Ivan
– On je odjednom krenuo da govori, ustvari, uopšte nije bitno kog žanra je muzika, nego da li je muzika dobra ili nije dobra. I kao primer odjednom krene da peva Džejevu pesmu: "Kad pogledam iza sebe..." Ja mu se odmah pridružim refleksno. Kada čovek iza mene, neki nepoznati čovek kaže: "Sve je crno osim tebe". Njegova žena počne da peva za njim, priđe nam konobar, okrenuše se ovo dvoje, ovo četvoro, i u roku od 10 sekundi, 300 ljudi u klubu Pozorišta na Terazijama krene tako da grmi, tako da urla, tako da peva, da to prestane da bude potpuno lirska pesma, a postaje navijačka, žestoka pesma. Otpevamo mi strofe, refrene, vrisnemo, nasmejemo se i nastavimo svoj razgovor. Ja ću Džeja pamtiti po toj večeri – rekao je glumac i dodao:
– Mnogo je bitno da postoje u ovim posvađanim vremenima, eto, bar muzičari, bar izvođači, bar neke pesme koje objedinjuju ljude. U tom trenutku ja sam video džezere, video sam ovog rokera, video sam konobara, koji uopšte ne voli narodnjake, prvake mjuzikla, bardove, ljude iz baleta, video sam nečije roditelje, neke nepoznate ljude, video sam prvu violinu, video sam ove iz duvačkog orkestra, kolege iz drugih pozorišta, video sam najrazličitije muzički obrazovane ljude kako u glas pevaju. Džej je bio jedan od tih koji ume da objedini ljude. Želim da mu Gospod podari Rajsko naselje. Care, putuj! Leti visoko – na dirljiv način se Bosljičić oprostio od Džeja.
Komentari (0)