Glumica koju ovih dana gledamo u glavnoj ulozi u seriji „Jugoslovenka” otkriva da je od roditelja nasledila radne navike
Retki su oni koji od malih nogu znaju kojom profesijom u budućnosti žele da se bave. Glumica Jovana Milovanović (24) jedna je od njih. Na filmu je debitovala sa svega sedam godina u ostvarenju “Pad u raj”, gde je delila kadar sa Oliverom Marković, Lazarom Ristovskimi Brankom Katić, koja nije štedela reči hvale za nju i njen talenat. Prognozirala joj je svetlu budućnost i savetovala da obavezno, kada za to dođe vreme, upiše FDU.
Milovanovićeva danas važi za jednu od uspešnijih glumica mlađe generacije, koju glavne role retko zaobilaze. Gledali smo je u serijama “Moja generacija Z”, “Sinđelići”, “Vojna akademija”, “Preživeti Beograd”, dok ju je poslednjih meseci publika zavolela u ulozi Kosane u seriji “Jugoslovenka”. Šargarepica, kako je mnogi zbog crvene kose nazivaju, tumači ulogu devojke koja je po rođenju ostavljena pred vratima crkve i ima potrebu da otkrije nešto više o svom poreklu. Jovana tvrdida je dosta energije i rada uložila u kreiranje ovog lika jer je za razliku od svoje junakinje odrasla u divnoj porodici sa bratom blizancem Urošem i voli da naglasi da bolje roditelje nije mogla da ima.
– Moji roditelji su veliki „carevi“ kod kojih brat i ja nikada ništa nismo morali, ali baš zato smo sve i želeli da radimo. Od malih nogu smo imali potrebu da zaradimo svoj dinar. Sećam se da smo stanarima naše zgrade redovno za sitniš iznosili smeće ili odlazili u nabavku. Kasnije, tokom studija, konobarisala sam u restoranu i nargila baru, ali nikada, zahvaljujući upravo tome što su me odgajali divni roditelji a ne „instagram“, nisam to smatrala degradacijom. Baš naprotiv, nastojala sam da iz svih životnih situacija ponešto naučim. Satima sam umela da posmatram goste kafića kako reaguju na kašnjenje ili puše cigaretu i kasnije to primenjivala u glumi.
Oni s kojima ste sarađivali kao devojčica tvrde da ste izrasli u jaku i samostalnu ženu.
– Oduvek sam težila samostalosti, ali ne zato što mislim da sam jaka, već zato što verujem da ljudi koji su zavisni od svojih partnera najviše grešaka prave. Dođe trenutak kada shvatiš da si izgradio duboke odnose i porodicu sa pogrešnom osobom, a to posle nije lako prekinuti. Ako sam nešto naučila posmatrajući svoje roditelje, to je kako treba da izgleda ljubav i od toga ne odstupam. Mladi su se venčali, ubrzo dobili mene i brata, duže od 25 godina su zajedno, ali na posao ne odlaze da se pre toga ne poljube i jedno drugome u džep od kaputa ne stave čokoladicu za usput. Kada to posmatrate, ne možete da pristanete na manje, nastojim da primenjujem sve te male cake koje ljubav i vezu čine boljom.
Mada ste u dugogodišnjoj, stabilnoj emotivnoj vezi, ime svog izabranika ne želite da otkrivate jer tvrdite da mu smeta bilo kakav vid eksponiranja u javnosti. Kako se on nosi s vašom popularnošću i time što vam snimanja zauzimaju najveći deo nedelje?
– U potpunosti me podržava, a ja se, s druge strane, trudim da kada god mogu, ukradem malo slobodnog vremena i posvetim mu se. Zaboravim da sam nenaspavana i da mi je hladno i odem da se vidim s njim. I ne samo s njim već i roditeljima, prijateljima i rođenim bratom Urošem za kojeg sam vrlo vezana. Nema ništa lepše nego kada imate nekoga ko vas pazi i koga vi pazite a da to nisu roditelji. Kada me uhvati nervoza, prvo Ukija pozovem da vidim da li je dobro. Poruke koje svakodnevno od njega dobijam prepune su ljubavi, brige i podrške. Sećam se da nam je mama, dok smo bili mali, kockicu čokolade nožem sekla na dva jednaka dela, jer nijedno nije želelo da pojede veći komad. Danas primećujemo da nam je sve manje neprijatno da te emocije izražavamo i verbalno.
Ume li Uroš povremeno da bude ljubomoran na vašeg partnera i vreme koje provodite s njim?
– Godinama se postavljao zaštitnički zbog čega gotovo nikada nisam imala dečka. Međutim, s vremenom je postao racionalniji i sada ima divan odnos s mojim izabarnikom, kao i ja s njegovom devojkom, koju sam već posnajčila (smeh). Neretko se družimo učetvoro.
Uskoro punite 25 godina, imate li planove za narednu godinu?
– Ne, jer me opterećuju. Ne bih volela da me, na primer, u budućnosti na privatnom planu zadesi nešto konačno, što bi me stavilo u bezizlaznu situaciju. Što se posla tiče, mnogo je uloga koje bih volela da odigram, ali najviše me privlače karakteri drugačiji od mog.
Komentari (1)