Ana Bekuta za "Story": Narodu je konačno dosadilo da se bavi mojim "grehom"

U godini u kojoj je, po svemu sudeći, od posebne važnosti okružiti se pozitivnim vibracijama, a negativan ostati tek na koronu, osmeh Ane Bekute (61) pokazao se kao odlično oruđe u takvim nastojanjima.

Zahvalni popularnoj pevačici što nam je omogućila da jedno prijatno popodne provedemo u njenom društvu, brzo smo shvatili da je pozitivan stav i njoj samoj umnogome pomogao da prebrodi ne samo ovu zahtevnu godinu već i značajan deo njenog razvojnog puta koji je vodio ka karijeri kakvu danas ima.

Uz taj sunčani osmeh u ovim tmurnim novembarskim danima, prisetila se Ana perioda kada joj je bilo posebno teško da ga u sebi pronađe, ali i otkrila razloge zbog kojih ga danas ponosno ne skida.

Nedavno ste primili još jednu u moru nagrada tokom vaše impozantne karijere, u pitanju je priznanje za izuzetan doprinos narodnoj muzici. Šta mislite da je bilo presudno, kakve su se to zvezde sklopile, pa da imate ovakvu karijeru?

– Mislim da se ono što iskreno i dosledno želite, ali bez trunke rezerve, najčešće ostvari. Ukoliko, pri tome, uporno radite, razvijate svoj talenat, ne odustajete kad je teško, izbegavate trule kompromise i mirno spavate, mozaik je sastavljen. Neizmerno sam radosna, ponosna i zahvalna što sam sve ovo dočekala i zaslužila.

story

 

Ovo priznanje dolazi od vaših kolega sa estradne scene. Znači li to da na njoj zaista nema ljubomore?

– Da je lošeg više nego dobrog, ne bih ni ostala u ovom poslu. Neki vas vole, neki ne, ali kvalitet svi cene i priznaju. Najzad, kao i u drugim vodama, neophodan je minimum esnafske solidarnosti. Negativne emocije više izjedaju one koji ih emituju nego one kojima su upućene.

Zbog čega pri svakoj objavi na “instagramu” ističete rečenicu: “Sve sam stekla sama”? Čini se da vam je važno da se to ne zaboravi.

– To je naslov moje pesme koja ima mnogo poklonika, naročito među damama koje se u njoj prepoznaju. Pišu mi ljudi da je gotovo postala neka vrsta ženske himne. U njoj je dosta autobiografskog, a neki kažu da ima i izvestan feministički prizvuk. Činjenica je da sam sebi sama krčila put i na to sam ponosna. Pored toga, to je omiljena pesma moje mame.

Kada čovek do svega što ima dođe sasvim sam, nekako zvuči da je to i najteži put.

– Kad si sam, preuzimaš kompletnu odgovornost na sebe. To je istovremeno i zastrašujuće i veličanstveno, zbog čega je, kad uprkos svemu opstaneš i uspeš, satisfakcija velika. Cena slobode je, naravno, visoka, ali je nikada ni za šta nisam i ne bih menjala. 

Ceo intervju sa Anom Bekutom pročitajte u najnovijem broju magazina " Story", koji je u prodaji do 1. decembra

story