Svojevremono najpopularnija jugoslovenska teniserka otkrila je mnoge tajne svoje duše, koje je i danas muče
Ko zna kakva bi priča o vrhunskoj teniserki Moniki Seleš(46) mogla danas da se napiše da jedan događaj nije trajno obeležio čitav njen život.
Da je Ginter Parhe, opsesivni fan Štefi Graf, nije pre 27 godina mučki napao dugačkim kuhinjskim nožem, njena sudbina bila bi sigurno drugačija od one koju je doživela. Sa samo devetnaest godina ona je naglo prekinula karijeru zbog stravičnog uboda u leđa. I nikada se psihički nije oporavila od toga.
Čitavu deceniju posle nersrećnog slučaja Monika je pokušavala da se oporavi od stresa, a utehu je najviše pronalazila u hrani, opsesiji koja joj je donela mnoge probleme.
– Pokušavala sam da pronađem ključ za moj raniji život. Da sam se pitala šta bi bilo da se nesrećni slučaj nije dogodio, verovatno da bih odavno poludela" – rekla je osvajačica devet grend slem turnira.
Rođena Novosađanka u isto vreme dok se oporavljala od povreda zadobijenih u Hamburgu saznala je da njen otac, čuveni karikaturista Karolj Seleš, boluje od raka prostate.
– Bila sam bolesna od brige za oca i strahovala sam za svoju karijeru", kazala je Mala Mo, kako su je prozvali američki mediji. Njen otac je tada operisan, podvrgao se hemioterapiji, ali je izgubio bitku 1998. godine. Monika se zvanično iz tenisa povukla deset godina kasnije i sav svoj bol opisala u autobiografiji. "Getting a grip", originalni naziv knjige, mešavina je tužne ispovesti, štiva o samopomoći i knjige o dijeti.
– Bila sam srećna, odličan sportista, ali tokom deset godina izjedala su me neka pitanja i iskustva koja sam prošla.
A da je bila vrhunski mladi sportista, i više od toga, zna ceo svet. U trinaestoj godini već je bila u vrhu svetskih teniserki njenih godina.
– Napustila sam roditelje i prijatelje u trinaestoj. To su godine nesigurnosti u vezi s razvijanjem tela, ali i generalno svega. Bilo mi je dopušteno da se javim mojima jednom mesečno. Nisam znala engleski, baratala sam sa oko 20 reči. Dobila sam stipendiju. Bila sam okružena devojčicama koje su mogle da plate školarinu, koje su imale sve. Ja sam samo bila dobra u tome što radim. Bila sam stidljiva. Bila sam dete – rekla je Monika sa suzama u očima.
Photo by Phil Cole/Allsport Getty Images via Guliver
Njena ranjivost i nesigurnost verovatno su kasnije rezultirali neverovatnim trijumfom na teniskom terenu. Znala je da je dobra i na terenu nije pokazivala nikakvu stidljivost. Usledila je nesreća koje ne voli da se priseća. "To me sve vodi u mračni kutak mog života", objasnila je ona. Da je nož zaboden samo jedan santimetar dalje, ulevo, ostala bi paralizivana do kraja života. Paradoksalno, meč, tokom koga je izbodena, odigran je do kraja, uprkos nesreći koju je doživela. Nemačka teniska federacija odlučila je da se meč nastavi. I to bolno saznanje ju je proganjalo uvek, poput demona. Posetila ju je Štefi Graf, dok je ležala u bolnici, ali nije bilo mnogo toga da se kaže tokom dva minuta, koliko je Grafova provela u bolničkoj sobi. One nisu bile prijateljice, već rivalke na terenu: – Ličilo je da su svi osim mene prosperirali zbog uboda koji mi je nanesen.
Ono što je Moniku najviše psihički razorilo jeste saznanje da njen napadač nikad nije završio u zatvoru, zbog procene psihijatra.
– Osećala sam da nema pravde. Suđenja su se nizala, gubila sam ih. I tužbu protiv Nemačke teniske federacije sam izgubila. Tog kobnog dana u Hamburgu sve mi je oduzeto. Moja nevinost, moja dostignuća, moja primanja. Ljudi su kasnije videli samo moju prekomernu težinu. Svima je delovalo jednostavno – prestani da jedeš, osvajaj opet grend slemove, budi srećna.
Danas je ona srećno verena za 31 godinu starijeg milijardera Toma Golisana, s kojim je u vezi od 2009. godine. No, i dalje je sa obe noge na zemlji, a njen finansijski agent je medijima otkrio da vozi prosečan auto i da ga noću zove da bi proverila zašto su prodali neke akcije na berzi, budući da Monika ulaže novac na berzu.
Da li je sada konačno srećna, ne znamo. Sigurno je da to nije tako jednostavno jer, ako pomisli na mračne tragove svoje prošlosti, i dalje je izjeda nepravda. Najpre zbog svega onog što se desilo, ali i onoga što je potom izostalo.
Komentari (0)