Dizajner Slobodan Bata Spasojević (49), za četvrt veka kreativnog rada, poznat i priznat na modnoj sceni Srbije, uspeo je da zadrži privatnost na najbolji mogući način. Uvek lepo raspoložen, brižljivo je negovao srdačan odnos s predstavnicima medija, a poznata je ličnost samo zahvaljujući svojoj karijeri. U medijima nikada nismo saznali ništa o njegovom privatnom životu, jer je uvek povod za razgovor bio njegov rad.
Markantni modni kreator dočekao nas je u svom stanu u Njegoševoj ulici koji je nedavno preuredio. Bata, koji je tokom studija radio kostime za pozorište i film a potom je našu modnu scenu osvojio neobičnim avangardnim kreacijama, otkrio nam je da je vrstan kulinar, da uživa u sađenju biljaka i kako rado obilazi antikvarnice... Ali govorio je i o svojim životnim stremljenjima, a saznali smo i da ima vrlo zanimljivo mišljenje o modnoj srpskoj sceni.
Da li ste tokom 25 godina rada ikada doživeli kreativnu iscrpljenost?
- Iza mene je mnogo ozbiljnih koraka u poslu koji neizmerno volim i kome dajem ogromnu prednost u odnosu na mnoge stvari u životu. Kreativna iscrpljenost zato nikada nije pokucala na moja vrata i znam da nikada i neće. Kada od malih nogu znate da je vaša duševna hrana upravo taj kreativni potencijal koji je predodređen još po rođenju, onda znate jasno svoj put. Sledim svoje instinkte, znakove u životu koji su nekada vrlo jasni a nekada morate da ih prepoznate. Ogromna sreća je da se uz posao kojim se bavite s radošću budite i ležete s novom idejom, i da vaše kreacije usrećuju mnoge ljude. To je blagoslov. Ponekad se fizički umorim, ali to uvek nadvlada kreativni adrenalin.
Kada vidite modnu scenu Srbije, šta vas demorališe a šta puni energijom i entuzijazmom?
- Modna scena danas je zaista haotična. Osobe koje su se edukovale za ovaj posao trebalo bi nazivati dizajnerima. Postoje i oni koji preko noći odluče da se bave ovim poslom jer nemaju šta drugo da rade i dosadno im je jer su udate za sportiste, ili imaju nekog ko ih materijalno podržava i misle da znaju da se lepo obuku, pa zatim naprasno postanu dizajneri. To su klasični butikaši ili "copy-paste" modni znalci. Postoji baš mnogo treša na našoj modnoj sceni i takvi samo blate ovaj poziv. To nekad zaista demorališe, ali na svu sreću, vreme je uvek pokazatelj i filter svega šta opstaje i šta se gasi ako nema suštinu, strast i ozbljan pristup ovoj profesiji. Entuzijazmom me pune mladi školovani kadrovi koji imaju veliki potencijal. Često me podsete kako sam se i ja borio svih prethodnih godina, kao i na početku karijere, a uvek u nekim nezavidnim uslovima.
Kakav je osećaj živeti u srcu Vračara, u ovom ambijentu u kom ste okruženi divnim predmetima?
- Ovo je moja kreativna oaza koju sam osmislio i u koju sam prosto utkao sebe... Enterijer sam sredio za uživanje i maštanje.
Da li vam je kao umetniku važan izgled prostora u kome provodite vreme?
- Veoma je bitno za bilo koga, a pogotovo za dizajnera i estetu, da se budi u lepom prostoru kako bi mogao da mašta i osmišljava nove ideje. Vračar sam uvek voleo i već 13 godina živim ovde, a Njegoševa i Krunska, s fantastičnom arhitekturom, srce su ove opštine, kao i obližnja Kelenić pijaca koja je vrlo inspirativna. Energija koju unesete u životni prostor je najbitnija. Tu se provodi puno vremena, a to vreme mora da odiše vašim duhom, kreativnošću i pozitivnom energijom.
Čime ste se vodili u osmišljavanju enterijera?
- Stan je, kada sam ga kupio, već bio renoviran. Prethodni vlasnik, koji je živeo u Americi, imao je dobre ideje kako stare zidove srušiti i ponovo ih podići pa muke s majstorima nisam imao. Ubacio sam svoje stvari, slike, predmete, "zatvorio" lođu, napavio radni prostor i dao duh celom ambijentu. Ono čime sam se vodio u uređenju stana jeste eklektika koju mnogo volim – u enterijeru preovladava spoj različitih stilova s modernim, poput art dekoa i baroka s industrijskim. Primer za to je betonski liveni sto uz lustere među kojima su i kristalni, ali i industrijski. Ovde ima neočekivanih momenata koji imaju svoju jedinstvenu priču, a ona stanu daje jedinstven i individualni karakter.
Boško Karanović
“Individual”, ime vašeg brenda, prva je asocijacija na vaš rad. Koliko je danas teško biti svoj i dosledan u vašem poslu?
- Nije nimalo lako imati slogan i brend tog imena, to je stalno privikavanje ljudi na nešto novo i pomalo drugačije. Takođe, od vas se stalno očekuju neka posebnost i novina u radu, stepenik-dva više od prethodnog. Dobro je da svaki put modnu publiku ostavim s emocijom i u razmišljanju, volim da ih inspirišem kroz rad. Uživam kada mi klijenti kažu da nose moj komad 10 godina, nešto što, kada se prodavalo, nije podleglo trendu, već je kroz deceniju dobilo pun sjaj.
Koliko se trudite da idete napred zbog vaših ubeđenja, a koliko zbog sticanja materijalne sigurnosti?
- Uvek stremim višim ciljevima zbog svoje duhovne satisfakcije i ubeđenja. U pitanju je i čišćenje mog kreativnog duha koji mora da pronađe kanal kako da nešto ostvari i realizuje. Biti i materijalno siguran je važno kako bi se druge stvari premostile i ostvarile i da bismo mogli normalno i opušteno da stvaramo. Živimo u vrlo materijalnom svetu koji ume da bude nemilosrdan i da ne prašta.
Na koje prepreke ste se do sada najviše spoticali i šta vam je tada pomoglo da ustanete?
- Prepreke u poslu i životu korisne su i neophodne da bismo znali neke stvari više da cenimo. Porodica, pa i sopstvena iskustva, prosto nas nauče kako da izađemo iz problema i nastavimo hrabro da koračamo. To su životne lekcije koje bi trebalo da usmerimo i preokrenemo u svoju korist, i naučimo kako da ih sledeći put zaobiđemo i usmerimo energiju na prave odluke.
Komentari (0)