Novinarka Jelena Svetličić: Moja oaza pokraj Beograda (FOTO)
Novinarka Jelena Svetličić ugostila nas je u prelepom porodičnom domu koji je bio odlično mesto da se provedu karantinski dani usled pandemije virusa. Tom prilikom otkrila nam je mnoge detalje iz svog uzbudljivog života...
Prelepu kuću novinarke u Grockoj, njeni roditelji sagradili su pre 45 godina. Budući da je urednica i voditeljka emisije Jelena Svetličić "Lice i potpetice" na RTS-u s roditeljima tada živela u Italiji, radove na kući nadgledao je njen deda, koji je po struci bio inženjer.
Kako nam je Jelena otkrila, njena majka je tokom izgradnje stalno dolazila iz Italije i nadgledala radove a potom uređivala enterijer, dok je za to danas zadužena novinarkina sestra. Lepa Beograđanka s čuvenim porodičnim poreklom nedavno nas je ugostila u svom čarobnom kutku nadomak srpske prestonice. Poznato lice Javnog servisa s velikom ljubavlju odgaja sina Nikolu i otkriva da se na imanju često skupi društvo različitih generacija.
View this post on Instagram
Kako ste provodili vreme od početka proglašenja pandemije do sada?
- U prvom momentu, osećala sam se kao da smo se svi našli u nekom loše režiranom filmu naučne fantastike. Ljudi s maskama i rukavicama, sablasno prazne ulice, ceo svet se dvoumi oko toga da li da sačuva živote ili ekonomiju.
- U jednom momentu, osetila sam da me preplavljuje napad straha i panike! A onda sam shvatila da, ako postoji neka dobra strana ove tragedije koja je zadesila ceo svet, to je upravo taj momenat u kojem je sve stalo. Vreme sam koristila za sve zajedničke aktivnosti koje smo mogli da organizujemo kod kuće, moj sin, suprug i ja. Zahvalna sam na tome što sam u ovako teškom vremenu shvatila da je moj život izgrađen na dobrim temeljima. Za mene je ovaj period, u tom smislu, bio dragocen.
Da li ste i pre pandemije rado svraćali u vaš kutak nadomak grada?
- Moj dolazak u Grocku u ovom periodu nije vezan za pandemiju koja nas je zadesila, ali otkad smo se našli u ovoj situaciji, shvatam kolika je sreća što imam gde da odem i da budem u prirodi i na vazduhu. Svake godine, negde od polovine maja ja odavde idem na posao i ovde se vraćam. Tako bude sve do odlaska na more, o čemu ove godine ne razmišljam.
- Što se tiče posla, ovde imam sve uslove za rad, a u kontaktu sam s prirodom. Veoma mi je važan, zato sam i proputovala celu Srbiju. U avgustu planiram da idem na Taru, uvek se rado vraćam njenim netaknutim predelima – ne idem utabanim stazama. Sa planinarskim klubom išla sam na planinarenja, tamo se nalazi i konjički klub, tako da me i to čeka. Ne razumem ljude koji su obišli svet a da pritom nisu videli svoju zemlju, kao što ne razumem ni one koji voze skupe automobile ili nose skupu garderobu a žive u nesređenim domovima.
View this post on Instagram
Po čemu pamtite period vašeg života u Italiji?
- Moja veza sa Italijom deli se na dva perioda. Prvi je onaj koji sam provela s roditeljima, a drugi je onaj kada sam otišla sama. Svaki je bio na svoj način dragocen. Zahvaljujući roditeljima, išla sam u dobru školu, pod njihovim okriljem živela sam kao princeza. Imala sam dogovor s roditeljima da mi pomognu prva tri meseca i ukoliko se ne snađem i ne nađem posao, vraćam se kući.
- Prvi mesec sam se ponašala kao da sam i dalje pod njihovim okriljem, a kada a su mi stigli računi, shvatila sam da moram da nađem posao.
- Dok sam čekala neku prihvatljivu ponudu, radila sam na sajmovima. Onda se desio poziv za stalno zaposlenje. Interesantno je to da je mesečna plata koja mi je ponuđena bila jednaka koliko i sedam dana provedenih na sajmu.
- To mi je bila prva lekcija – više novca za nešto što ne znaš koliko će trajati ili manje novca za ozbiljan posao u kojem konstantno možeš da učiš, napreduješ i uđeš u tokove poslovnog sveta. Izabrala sam stalni posao. Život mi je dokazao da je to bio dobar izbor. Počela sam kao sekretarica a otišla sam iz te firme s rukovodećeg mesta.
View this post on Instagram
Po povratku u Beograd otvorili ste butik. Da li biste se ikada više vratili u preduzetničke vode?
- Po povratku iz Italije krenula sam s poslom privatnika, zajedno sa sestrom i majkom. Naša firma bavila se trgovinom garderobe, proizvodnjom i dizajniranjem nameštaja, ali i ugostiteljstvom. Moj brat od ujaka Saša, koji je danas vlasnik jednog od najboljih restorana u Beogradu, pridružio nam se u otvaranju restorana. Bio je to dobar i kreativan period, ali i veoma zahtevan.
- Sestra i ja porodile smo se u razmaku od šest meseci, ali smo nastavile u istom ritmu dok nismo shvatile da tako više ne može. Restoran smo zatvorile, sestra je nastavila da se bavi uređenjem enterijera i dizajniranjem nameštaja, a ja sam prihvatila novi izazov od RTS-a kao glavni stilista, a kasnije, kao što su me život a i moja energija uvek vodili dalje, ostvarila sam se kao urednik i autor emisije “U hodu” i “Lice i potpetice”.
View this post on Instagram
Kolike ste promene na ličnom nivou doživeli u proteklih 10 godina?
- Umela sam u određenim periodima da zastanem i zapitam se da li živim život koji želim ili sam i sama uvučena u jedan kliše nametnutih prioriteta. Ako vam se iste greške ponavljaju u životu, problem je u vama. Svaki put kada sam bila iskrena prema sebi, to mi je donelo pozitivne promene. Privilegija je živeti u današnjem vremenu u skladu sa sobom i biti svoj.
Kako se vaš sin snašao u sveopštem haosu od marta?
- Kada razmišljam o svom sinu i o njegovim drugarima, veoma prijatno su me iznenadili. Njihova odgovornost bila je kudikamo veća od one koju sam videla kod ljudi iz moje generacije. Ove godine su završili srednju školu, polagali su maturu, nisu imali matursko veče i vredno su se pripremali za upis na fakultet. Nikola je upisao Farmaciju kao budžetski student i zaista sam ponosna na njega.
- I njegovi drugari su svi upisali dobre fakultete. Nijednog momenta od njih nisam čula lament zbog situacije u kojoj su se našli. Planiraju dolazak u Grocku i obilaziće zemlju. Kad je bio mlađi, nas dvoje smo često išli po Srbiji i drago mi je što je i on zavoleo taj način života. Sina sam od malih nogu učila da skija, jaše, igra tenis. Sada pokušavamo da nagovorimo Gojka da stane na skije.
S emotivnim i poslovnim partnerom Gojkom osnovali ste zajedničku producentsku kuću. Kakav je osećaj mešati posao i emocije?
- Gojko već sedam godina smo tim i u poslu i u životu, ali smo uvek umeli da razgraničimo te dve stvari. Kada radimo, a neretko se dešava da je to više projekata u isto vreme, Gojko ume da kaže: “Mala, stajemo.
Spremaj se, idemo u grad na klopu" ili “Pakuj torbu, idemo na produženi vikend, moramo da napunimo baterije". Imamo sličnosti koje život znače, a dovoljno se razlikujemo da možemo da budemo dobra potpora jedno drugom. Među nama razgovor nikada nije utihnuo.
- Ovaj period nam je bio najbolji dokaz da smo i dalje jak i dobar tim. Život je nepredvidiv, ali je mnogo važno da bar u trenutku u kojem živite, imate osobu na koju možete da se oslonite, koja vam pruža mir i koja budi ono najbolje u vama.
View this post on Instagram
Koje su vam omiljene zajedničke aktivnosti?
- Putovanja, oboje smo filmofili i volimo da sami uradimo nešto što će nam život učiniti lepšim. Sećam se kad smo zapeli oko nekog projekta, kreativnost nam je bila na nuli, i da bismo izašli iz te blokade, odlučili smo da promenimo boju zidova u kancelariji.
- Gojko je otišao do prodavnice po farbu i valjke, a ja po garderobu u kojoj možemo da radimo. To je bila odluka donesena za pet minuta. Nikada pre toga ni ja ni on nismo uzeli četku u ruke, ali smo to uradili i ispalo je odlično. Osećaj nakon toga bio je fantastičan, oslobodili smo se mentalnog umora i osećali smo samo fizički premor. Otišli smo kući i zaspali iste sekunde.
- Sutradan smo ušli u kancelariju i s potpuno novom energijom nastavili da radimo. Krajem septembra, naš prijatelj iz Pariza ženi sina i imamo poziv za divna četiri dana druženja, a nakon toga smo planirali da produžimo na Tenerife, gde takođe imamo prijatelje. Vreme će pokazati kakva će nam jesen biti, ali kako god da bude, neka smo svi živi i zdravi, a sve ostalo.
View this post on Instagram
Komentari (0)