Verica Rakočević: Nikada ne bih varala niti oprostila bilo koju vrstu prevare

Verica i Veljko su jedan od najpopularnijih i najintrigantnijih parova

On je zove Vera, jer veruje u njihovu ljubav zauvek. Ona se stalno smeje njegovim šalama i smatra da je simpatična neozbiljnost kruna njegovog šarma. On od nje uči kako da kreativnom energijom projekte učini vanvremenskim, a njoj su dragocene njegove lekcije o nepodnošljivoj lakoći življenja.

Oni su jedan od najpopularnijih i sigurno medijski najintrigantnijih parova. Modna kreatorka Verica Rakoičević (72) i kompozitor Veljko Kuzmančević (37) ne kriju da su ih suprotnosti privukle, ali da ih je istinska, najčistija ljubav spojila i zauvek vezala.

 Oboje ste umetnici, uspešni u svojim profesijama. Da li ste nekad zažalili što niste postali nešto drugo i koji su vaši afiniteti, osim mode, odnosno muzike?

VERICA : Nikada nisam želela da se bavim modom ni javnim poslom. Bila sam stidljiva, nesigurna, iskompleksirana i psihologija i književnost bile su moje ljubavi. Pisala sam divnu poeziju, a upisala maloletničku delinkvenciju. Htela sam da pomognem deci koja su skrenula s pravog puta. Ali život je za mene imao drugi plan. Kada sam silom prilika ušla u svet dizajna, moja upornost i želja da, ako se nekim poslom bavim, to bude ozbiljno i predano, polako je prerastalo u duboku posvećenost i ljubav. Sada ne mogu da zamislim da bih nešto drugo želela da radim.
VELJKO : Umetnost i muzičko stvaralaštvo je nešto što je mene izabralo, od svoje pete godine držim violinu u rukama. Nisam imao ideju nikada koje bi moje drugo zanimanje moglo da bude, ali se ispostavilo da su svi moji hobiji kreativni – slikarstvo, fotografija, rezbarenje, mehanika.

PROČITAJTE: Verica Rakočević otkrila jezive detalje prvog sastanka sa Veljkom!

PROČITAJTE: Verica Rakočević iskreno -Ako ste ružni, plastična operacija će vas samo upropastiti

Čime ste sada zaokupljeni, kako izgleda vaša svakodnevica i ima li nekih projekata u vašem planeru trenutno?

VERICA : Uvek planiram nove projekte. Pored kolekcije za proleće/leto, u prodaji je i “Sport” kolekcija koju realizujem s proizvodnjom u Šapcu. Ponosna sam što se komadi nove kolekcije traže u Melburnu, Amsterdamu, Cirihu, Berlinu, Njujorku i San Francisku. Završavam i objekat za atelje na Avali u kome nameravam da, osim mode, još jedan segment umetnosti bude deo mog stvaranja. Radi se redizajn sajta i internet prodaje, pripremaju uzorci za školske uniforme.

VELJKO  : Nakon velikog koncerta "Lazarus" u Kolarčevoj zaduzbini sa simfonijskim orkestrom, moje delo nastavlja da živi daljim izvođenjima. Zahvaljujući projektu pokrajinske vlade nastaviću da koncertriram i po Vojvodini, a najviše me raduje koncert planiran u Sremskoj Mitrovici, mom rodnom gradu. Vera i moji najbliži me nagovaraju i na izložbu slika u septembru.

Verice, postigli ste internacionalni uspeh, da li vam je žao sto se tada niste potpuno preorijentisali na strano tržište?

VERICA : Nekada. Imala sam neverovatne ponude i mogućnosti da ostanem i u Americi i u Italiji. Sigurna sam da bih tamo mogla da imam veći uspeh u svakom smislu. Privilegija je raditi u sistemu gde istinska vrednost nađe put (što kod nas nije slučaj), ali ovaj spokoj i mir sa samom sobom koji sam pronašla na Avali ne može da se poredi ni sa čim materijalnim.

Počeli ste da živite zajedno od samog početka veze. Da li je iz vašeg iskustva to dobro?

VERICA : Dobitak na lutriji je živeti lepo s nekim koga ne poznajete dobro. Kada birate razumom, promašaj je ređi, kada birate srcem u većem ste riziku, ali ko ne reskira – ne dobija. Veljko i ja smo odmah počeli da živimo zajedno, ali mi smo i atipičan par i atipična bračna zajednica.

 U kojim stvarima vam se mišljenja i interesovanja podudaraju, a u čemu ste suprotni?

VERICA: Podudaraju nam se stavovi u životnim, suštinskim stvarima. Nasuprot tome, i mišljenja i interesovanja su nam dosta različita. Valjda je u tome draž ovog odnosa, možda bi bilo dosadno da je drugačije.
VELJKO  : Suprotnost se odražava u tome što meni manjka odgovornosti, one koja je potrebna za običnu svakodnevicu.

Kako izgledaju vaše svađe, a kako pomirenja?

VERICA: Mi smo potpuno dva različita sveta, generacijski, različitih energija i interesovanja. Spojio nas je univerzum iz razloga da završimo u ovoj dimenziji neke nezavršene stvari iz prošlih života. Na sreću, ova lekcija je i njemu i meni donela divno iskustvo. Kada ovakve razlike postoje, rasprave su bučne i žučne i nema popuštanja ni sa čije strane. Mir dođe u trenutku kada oboje prsnemo u smeh zbog gluposti oko koje smo se raspravljali.
VELJKO : Svađe su smešne jer i nisu prave, više je u pitanju rasprava i sukob mišljenja, a mirenje je jednostavno. Slabiji mora da popusti, a jasno je da je to Vera.

Delujete kao zaljubljeni tinejdžeri, u čemu je tajna te energije?

VERICA : Takva vrsta odnosa ili se dogodi ili ne. Naš slučaj je pokazao da je tačna izreka: ”Samo retki nađu retke, izuzeci izuzetke”. Takvi smo po svim tačkama veze.
VELJKO : Nema tajne, iskrena osećanja koja nisu ni nama baš uvek sasvim jasna donose radost i sustinški odnos muškarca i žene.
Da li je za vas ljubav sigurno i mirno more ili smatrate da mora da bude "akcije", odnosno evetnualne ljubomore i mogućih trzavica?
VERICA. : Ljubomora i ljubav dve su različite emocije. Nisam nikada ljubomorna i taj pritisak ne bih mogla da podnesem. Niti sam za mirno more niti za bure i orkane. Život koji je igra, to je moj model idealnog odnosa.
VELJKO  : Normalne su nesuglasice i one postoje u svakom odnosu u kojem se problem izgovori. Ako je drugačije, onda ne valja.

Šta biste poručili malodušnicima koji i dalje broje vaše godine i upoređuju ih?

VERICA: Ako mogu, neka nađu svoj mir, imali bi manje nemira zbog nečije sreće.

 Koja osobina vašeg partnera je najbolja a koja najgora?

VERICA: Najbolja njegova osobina jeste to što nista ne shvata ozbiljno, a najgora – što nista ne shvata ozbiljno. Lakoća njegovog življenja je fascinantna. Možda je to lekcija koju sam morala da naučim u ovom životu.

VELJKO  : Omiljeni su iskrenost i poštenje, a najneomiljenija je kao i kod svake žene – zvocanje.

Od početka vaše veze javnost vas je posmatrala pod lupom. Mislite li da je sad pritisak malo popustio?

VERICA: Iskreno, ne interesuje me. Od gluvog nikada nisam očekivala da može da čuje, niti od slepog da vidi.
VELJKO : Nije bilo važno ni tada bilo šta ko misli i posmatra, a sada je još manje. Malograđanski je razmišljati šta misli neko drugi o tebi, to više nema ni u palanci na klupi pred kućom kad razgovaraju dve babe.

 

 

Da li ste možda previše hrabri za ovo podneblje i predrasude koje vladaju?

VERICA:  Previše sam hrabra za sva podneblja. To mi je omogućilo da živim gde hoću i kako hoću.
VELJKO  : Ne određuje nas podneblje niti međe u kojima se nalazimo, već sloboda duše i ljubav koju nosimo sa sobom.

Mislite li da biste mogli da prevaziđete prevaru i pod kojim uslovima?
VERICA: Nikada ne bih varala i nikada oprostila bilo koju vrstu prevare.

Plašite li se starosti, odnosno nemoći u sukobu s vašom kreativnošću i unutrašnjom energijom?
VERICA : Ne plašim se ničega. Starost je privilegija života. Mladost, zrelost i starost komponente su punog života.
VELJKO  : Starosti se plaši samo onaj koji u životu nije činio ono što je osećao da treba ili je činio ono za šta je znao da ne treba.