Aleksa Jelić pravo u metu: Ljudi posle ovoga neće biti isti!

Pre dvadeset godina baletski igrač i muzičar Aleksa Jelić (43) odselio se u Španiju, gde danas živi i radi. Zemlja koja ga je osvojila divnom arhitekturom, plažama i gostoprimstvom ovih dana, nažalost, zbog rapidnog širenja koronavirusa, zavijena je u crno.

Broj preminulih do sada je dostigao čak 15.000, a umesto uobičajenog flamenka, ulicama se prolamaju jecaji, panika i neverica. Baletski igrač najveći deo vremena provodi u svom stanu u Barseloni i ne krije da je zabrinut za sebe i roditelje, koji su u Beogradu a pripadaju rizičnoj grupi. Ipak, odlučio je da ne paniči, pridržava se propisanih mera i nada se da će vrlo brzo opet moći da prošeta pored Save i Dunava.

Da li ste pokušali da se vratite u Srbiju?

- Jesam, međutim odustao sam kada sam saznao da bih po dolasku morao u karantinu da budem 28 dana. Čim se nebo i granice otvore, eto mene nazad, u senci drveta na Košutnjaku ili na bureku kod Mare (smeh).

NE PROPUSTITE:
Poznati glumac sa Menhetna: Pokretne mrtvačnice su naša realnost

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ALEKSA (@aleksajelic) on Apr 4, 2020 at 1:31am PDT

Aleksa Jelić - Na oprezu sam!

Budući da je u toku intervju za naš magazin u Španiji bilo 140.000 zaraženih, Aleksa Jelić tada je otkrio da li je strahovao da može i sam da se inficirate?

Jeste li se već testirali?

- Na oprezu sam. Nažalost, i ovde i u svetu testovi se rade samo onima koji imaju jače simptome. Kažem, nažalost, jer mislim da je broj inficiranih daleko veći od onoga što stoji u evidenciji.

Aleksa Jelić za naš magazin "Story" otkrio je kako je izgledala situacija u Španiji...

- Oseća se da je ovo trenutak kada moramo da budemo ujedinjeni. Strogo se poštuju mere jer je svima stalo da se što pre vratimo “normalnom” životu. Kako će život izgledati posle, ostaje da vidimo. Plašim se da ljudi neće biti isti.

Da li se neko od vaših prijatelja ili poznanika susreo sa COVIDOM-19? Znate li nekoga ko je izgubio dragu osobu?

- Ne, ali to ne umanjuje mogućnost. Postoje nosioci bez ikakvih simptoma i oni koji su preležali virus, a da nisu znali da ga imaju. Zato je masovno testiranje ključna stvar.

NE PROPUSTITE:
Korona virus u Srbiji – Bolest koja je zaustavila normalan životni tok

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ALEKSA (@aleksajelic) on Mar 15, 2020 at 1:45am PDT

Aleksa Jelić - Ono od čega strahujem jeste frižider

Iako je vanredno stanje zavšeno kao i izolacija, Aleksa Jelić za naš magazin otrkio je kako je provodio vreme u zatvorenom prostoru...

- Trudim se da bolje upoznam sebe i ne zapustim svakodnevne aktivnosti: vežbe, meditaciju, čitanje ili komponovanje. Ono od čega strahujem jeste frižider i vreme koje provodim otvarajući ga (smeh).

U kojoj meri je pandemija uticala na vaš biznis koji ste nedavno pokrenuli u Barseloni?

- Šta da vam kažem, tek što smo otvorili. Reč je o restoranu “Salto Alto” orijentisanom ka tapasima i španskim vinima, mada verujem da ćemo s vremenom ubaciti i poneki ćevap, musaku ili paprikaš (smeh).

Kako se izrodila ta ideja?

- Ona je posledica muzičkog i kulturnog stanja u Srbiji. Shvatio sam da moram okrenuti priču na nešto novo i u tome pronaći umetnost. Moja baka je držala poznati restoran „Savski cvet“ na obali reke Save, u Skeli te sigurno da to imam u genima. Nadam se da ću poput nje biti dobar domaćin.

NE PROPUSTITE:
Pikanterije u doba korone: Brak Emanuela i Brižit Makron na ispitu?

 

View this post on Instagram

 

A post shared by ALEKSA (@aleksajelic) on Mar 15, 2020 at 1:45am PDT

Aleksa Jelić  - Ulaganja u Srbiji bih za sada preskočio

Budući da godinama živite i radite na dve adrese hoćete li nešto slično otvoriti i u Beogradu?

- Ulaganja u Srbiji bih za sada preskočio, sve dok se ljudi, način života i svest ne promene. Ostajem veran angažmanima u Narodnom pozorištu i klubu “Lafayette”.

Da li su stil života i razmišljanja u Srbiji uticali na to da se svojevremeno odselite u Španiju?

- Zapravo, na to je uticao poziv u rat koji sam dobio. Bombardovanje, neizvesnost, strah roditelja. Život me je okrenuo u drugom pravcu. Prošao sam na audiciji, dobio stipendiju i ostao ovde 20 godina. Puno sam u međuvremenu naučio, s dosta ljudi se sprijateljio.

Jeste li konačno sreli srodnu dušu? Prošlog puta ste nam kazali da vam intuicija govori da je veoma blizu.

- Nisam, ona je sigurno malo dalje čim pronalaženje ovoliko traje. Ne brinite, bićete blagovremeno obavešteni kada se to dogodi. Moram da priznam da mi je velika želja da se ostvarim u ulozi roditelja. Osećam se nepotpuno i shvatam da mi je vreme za to. Priznajem da je prisutna i mala doza straha, ali verujem da ću, kada se sve to stavi po strani, biti požrtvovan, predan, topao i mio otac, kakav je meni moj bio i još uvek jeste.