Jedan od naših najcenjenijih epidemiologa doktroka Darija Kisić Tepavčević preko noći je zavredela pažnju i ljubav čitave nacije, a ne krije ni kako se nosi sa osudama na račun svog negovanog izgleda. Pružamo vam priliku da upoznate doktorku iz sasvim drugačijeg ugla...
Jednog dana, kada od čestica silovitog koronavirusa ostane samo ružna uspomena, možda će poznata doktorkaDarija Kisić Tepavčević (44) uspeti da se presabere i osvrne na proleće 2020. Tada će, međutim, sa žaljenjem moći da konstatuje da medijsku pokrivenost ovih razmera jedan medicinar može da ima samo kada nešto ozbiljno krene po zlu. I to je tek prvi od dva razloga zbog kojih lepa Darija sigurno nije zahvalna na prepoznatljivosti koju je stekla.
Drugi se tiče upravo njene lepote i činjenice da je zbog svoje ženstvenosti na brdovitom Balkanu istrpela rafalnu paljbu predrasuda. To je već, nažalost, mogla da očekuje. Koliko god nekad želeli da imamo uzvišeno mišljenje o narodu kao celini, stvarnost nas obično demantuje i u centar pažnje dovodi, ako ne većinski, onda makar najglasniji deo ovog društva.
Baš taj deo imao je šta da kaže na društvenim mrežama, kada su se munjevito prolomili seksistički i mizogini komentari na račun njenog izgleda. Da lepota i pamet vrlo lako mogu da idu ruku pod ruku, činjenica je koju je ovaj magazin i ranije ponosno isticao stavljajući pod svetlost reflektora žene koje su svojim uspesima u različitim zanimanjima to često dokazivale.
Sada je došao red na Dariju, koja ovu naslovnu stranu krasila ne samo zahvaljujući tome što je sjajan primer već i zbog toga što se pokazalo da je svojom spremnošću i odgovornošću zaslužila najviše poverenja ove nacije. Premda će u, nadamo se, bliskoj budućnosti moći da odgovori na sve maliciozne komentare. Nedavno se te teme dotakla i pokazala da je uzvišenost najbolji model postupanja pred malograđanštinom.
– Toliko toga se sada preuveličava. Da li je čista kosa zaista takva retkost da bi o tome trebalo da pričamo danima? Stvarno mislim da su priče o nečijem izgledu predimenzionirane. Volela bih da kažem kako redovno idem u teretanu i vežbam, ali sam od onih žena koje svakog ponedeljka to planiraju. Ovog i još nekoliko sledećih, definitivno, neću početi – prokomentarisala je zamenica direktora Instituta „Batut“ za portal Indeks.rs.
– Iako sam rođena u Sarajevu, ja sam Hercegovka – sto odsto. Tata Bogdan potiče iz mesta Baljci, kraj Bileće. Roditelji su mu preminuli kad je bio mlad. Deda se zvao Milan. Majka Vesna rođena je u Sarajevu, ali i njeni Pašići su iz Hercegovine – počela je svoju životnu priču.
Darija Kisić koja ima i tri godine mlađeg brata Bojana, završio je Elektrotehnički fakultet i suprug je ministarke pravde Nele Kuburović.
– U drugom polugodištu drugog razreda gimnazije, napustila sam rodni grad. Brat i ja otišli smo u Bileću, kod očevih, a on i majka su ostali u Sarajevu. Nismo ih videli dve godine. Često se danima nismo ni čuli – prisetila se tih teških dana Kisić Tepavčević.
– Posle ratnih godina došli smo u Beograd, u Srbiju. Ovde smo se skućili, kao mnoge druge osobe izbegle iz bivših jugoslovenskih republika. Kad su nas jednom pitali zašto nismo otišli u inostranstvo, moj otac je rekao: “Jedino se ovaj komad neba na svetu zove Srbija. A mi smo Srbi“. Te njegove reči su se zauvek urezale u moje sećanje – emotivno je navela doktorka koja tvrdi da je imala srećno detinjstvo iako je zbog svoje radoznalosti često pravila sitne nestašluke.
– Roditelji su me dobili dok su bili na fakultetu. Ne znam koje su tajne metode vaspitavanja primenjivali, pa smo brat i ja bili dobra deca. Da znam, primenila bih isto na svoju ćerku. Mislim da je suština u tome što nam nisu postavljali pravila, nisu nas muštrali ni kažnjavali, već su nam davali prividnu slobodu da možemo sve što hoćemo. S tim što smo i mi i oni odlično znali gde su granice – rekla je.
Doktorka Darija Kisić prisetila se, međutim, i da joj je bujna i prelepa kosa još tada pravila probleme
– Majka i otac nisu znali šta će s tolikom kosom pa im je jedino rešenje bilo da me redovno šišaju na kratko. Sve dok sama nisam počela da održavam frizuru. Tako da ne mogu da se pohvalim uvojcima i kikama iz tog životnog perioda, samim tim ni da me je neki dečak čupkao kako bi mi stavio do znanja da mu se sviđam – rekla je Darija.
– Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem s njom. Mada, pošto je sad u pubertetu, ponekad moram da je „jurim“ kako bismo bile zajedno – sa osmehom je ispričala doktorka Kisić.
Dok joj je otac po zanimanju elektroinženjer, Darijina majka je i sama lekar, pa možda i ne treba da čudi pravac koji je odabrala.
– U šali smo govorili da onaj ko nema baš nikakav talenat a vredan je, završi medicinu – našalila se Kisić Tepavčević, pa onda i sama naglasila da je njeno zanimanje bilo donekle očekivano.
– Valjda što mi je majka pedijatar, to se negde podrazumevalo. Međutim, retko ko upiše medicinu da bi se bavio njenim preventivnim granama. Većina nas koji je upišemo želi da leči, da budemo hiriruzi, pedijatri. Malo ko želi da bude epidemiolog – iskrena je Kisićeva.
Pored bavljenja samom medicinom, doktorka Darija Kisić otkrila je i privrženost prema pedagoškom radu
– Zahvaljujući spletu okolnosti, kao dobar student, dobila sam priliku da odmah posle diplomiranja i pre obaveznog stažiranja, počnem da radim kao asistent-pripravnik. Vrlo brzo sam shvatila da veoma volim rad sa studentima i, generalno, rad na Insitutu za epidemiologiju – ispričala je doktorka i dodala da je prema studentima pravična, ali i zahtevna.
– Volim kad studenti lepo znaju i kad im dajem desetke. Oni koji, nadam se, ne stignu da spreme ispit kako bi trebalo, uvek imaju moju podršku da dođu sledeći put i pokažu sebe u najboljem izdanju. Razumem i da su umorni i da su bili opterećeni spremanjem drugih ispita. Ali ne volim prosek, izvlačenje – rekla je Darija i zatim istakla da sopstveni uspeh duguje dobrom mentorstvu.
– Imala sam sreću da dobijem divnog učitelja, moju mentorku, profesorku dr Tatjanu Pekmezović. Ona je i moj prijatelj i, praktično, najveći deo znanja koje imam, dugujem njoj. Profesorka je trenutno prodekan za nauku na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Ona je žena koja mi daje vetar u leđa, za sve moje aktivnosti. Imam već dovoljno godina da sam potpuno samostalna, ali i dalje, u profesionalnom pogledu, osluškujem šta profesorka misli i želim da čujem njen stav. Definitvno, ona me je napravila ovim što jesam – iskrena je Darija.
Doktroka Darija Kisić o sebi ne voli da govori u superlativima, ali je istakla neke od kvaliteta koji su ljudi kod nje prepoznali
– Teško je reći pohvalne rečenice o sebi, ali nesporno sam vredna i radoholičar. Volim u svemu da pronađem ono što je dobro. To, nekada, nije dobro po mene, ali se nikada ne naučim pameti. Uvek se trudim da u svemu što radim nađem nešto lepo – rekla je doktorka.
– Ne postoji knjiga koju, ako sam počela, nisam pročitala do kraja. Ali poslednjih godina sve manje vremena imam za beletristiku – rekla je dr Darija koja kao omiljene pisce izdvaja Mešu Selimovića, Ivu Andrića i Momu Kapora. Za nju je malo poznato i da se svojevremno bavila umetničkim klizanjem.
Možda bi priču o novoj heroini našeg javnog života bilo dobro zaključiti i optimizmom zbog kojeg ljudima uliva poverenje. Nedavno je na pitanje plaši li se za svoju porodicu, doktorka je istakla da je to njena profesionalna dužnost.
Jedino tako može da gleda na to pitanje, a u skladu s tim uverenjem, podelila je životni moto koji je nikada nije izdao.
– Ako nam život da potpuno praznu čašu, moj stav je – hajde da uradimo sve što je do nas kako bismo je napunili.
Komentari (0)