Nakon naporne televizijske sezone, poznata voditeljka Marija Kilibarda je s prijateljicom obišla dve južnoameričke države koje su je ostavile bez teksta
Već sedam godina poznata voditeljka Marija Kilibarda i njena prijateljica Natalija, koju je upoznala još u vreme kad je radila na Trećem kanalu, u januaru odlaze nauzbudljivo putovanjeu centralnu ili Južnu Ameriku. Samo su jednom napravile presedan i krenule u Aziju. Ovog puta su nedelju dana provele u Argentini, a nedelju u Urugvaju. Od svih mesta koje su im u tom delu sveta bile na listi želja, ostale su im još Kolumbija i Patagonija za koju, mada je deo Argentine, ovog puta nisu imale vremena.
– Otkad sam prvi put napravila svoju listu “zemalja iz snova” koje želim da obiđem, u samom vrhu su bili Portugalija, Argentina i Japan – kaže Marija Kilibarda i dodaje da je ponosna što ona i Natalija toliko dugo uspevaju da održe prijateljstvo na daljinu.
– Družimo se duže od dvadeset godina, mada se ona pre petnaest preselila u Majami. Bez obzira na to koliko novih, dragih ljudi ulazi u naše živote, ta “januarska putovanja” ljubomorno čuvamo od “trećih lica”.
Marijina fasciniranost Buenos Ajresom je tolika da biste satima mogli da je slušate kako priča o njegovim ulicama, ljudima, kvartovima...
– Kad mnogo očekujemo od nekog mesta, ili se razočaramo ili na kraju ne budemo prezadovoljni, ali Buenos Ajres bio je upravo ono što sam zamišljala. To je jedini grad na celoj planeti, osimBeograda, u kome bih mogla da živim. Čak ni Majami koji mi je “drugi dom”, ni Atina, koja mi je bliska zbog prijateljica koje u njoj žive, u meni ne izazivaju takav osećaj mada ih veoma dobro poznajem. Spoj evropske arhitekture i latino vajba, koji pruža prestonica Argentine, najbliži su mom senzibilitetu. Sadržajan je, šaren, opušten, žene ne nose štikle… Ne znam da li sam, tokom boravka u njemu, videla dve žene na visokim štiklama. Ljudi su beskrajno topli. Konačno sam mogla da taj čuveni argentinski tango gledam iz prvih redova. Naravno, pije se predivni malbek, stekovi se jedu za doručak, ručak i večeru, sve je po mom ukusu.
Poznata voditeljka Marija Kilibarda u avanturi koju će pamtiti ceo život
Naglašavajući da jedva čeka da se vrati u Buenos Ajres, Marija Kilibarda nam priča da su ih upozorili da postoje veoma opasni delovi grada, a među njima je Laboka, gde se nalazi čuveni stadion. Kult “Boka juniorsa” poznat je širom sveta, a u tom kvartu su i kuće, i zgrade, i prodavnice ofarbane u plavo-žuto, jer su to boje kluba.
– Rekli su nam da se posle šest sati ne šetamo same, a ja sam jednog poslepodneva htela da odemo u galeriju, za koju nisam znala da je zatvorena. Tražeći je, shvatili smo da oko nas nema nikoga i da je već pola osam. Htele smo da pođemo nekom manjom ulicom da bismo došle do veće i zaustavile taksi, ali nam je neki lokalac doviknuo: “Hej, stop” i gestikulacijom pokazao da krenemo u drugom pravcu. Generalno “uputstvo” je da ne treba nositi veće sume novca, uočljiv nakit i skupe satove. U delu grada koji se nalazi na kanalima i ima mnogo šetališta nižu se restorani s baštama. Kad sednete u neki od njih, kad primaju narudžbinu, konobar vam bukvalno veže tašnu za stolicu da je “lopovi u trku” ne bi odneli. Kad krenete, makazama iseku tu plastičnu vezu, pa ste vi i vaša tašna slobodni da krenete dalje (smeh).
Poznata voditeljka Marija Kilibarda zanemela pre vodopadima Brazila i Argentine
Svako ko makar površno poznaje Mariju, zna da su male šanse da ostane bez teksta, ali to joj se desilo kad se našla pred Igvazu vodopadima, koji spadaju među pet najvećih na svetu, a nalaze se na granici Brazila i Argentine. Kaže da je to jedan od najlepših krajolika koji je u životu videla i da zelenilo, vodopadi i životinje koje slobodno šetaju stvaraju prekrasnu divlju bajku.
– Kada sam došla do mesta na kom puca pogled ka vodopadima, koji nisu najviši u tom delu sveta, ali su veoma široki, bila sam toliko fascinirana da nisam mogla da progovorim. Nisam posegla za telefonom da bih slikala, niti sam razmenjivala utiske s Natalijom, već sam ćutala i puštala da osetim snagu prirode i vode, koja je izgledala nestvarno. U jednom trenutku nadvio se toliko crn oblik da nam se činilo da su se spojili nebo i voda koja je bila pred nama. Počela je takva provala oblaka i nevreme da su čuvari nas dve i tri Argentinke bukvalno oterali sa platforme na kojoj smo stajale, jer je postalo zaista opasno. Bile smo mokre do gole kože, a trčale smo da ne propustimo poslednji voz, koji će nas odvesti do mesta odakle smo mogle pešice do našeg hotela. Taj spoj s prirodom, u Južnoj Americi, najdivniji je na svetu i stalno me vraća u te krajeve. To sam prvi put osetila u Meksiku i Peruu, a sada i u Argentini.
Preplavljena utiscima, Marija Kilibarda i Natalija su stigle u Urugvaj. Upravo to što im je Montevideo bio druga, a ne prva stanica na putu, bitno je uticalo na njihov doživljaj.
– Neću da umanjujem lepotu tog grada, ali ako hoćete da se njime oduševljavate, nemojte doći iz Buenos Ajresa. Kad vidite nešto za šta ne možete da nađete dovoljno reči, pa odete u ono što je božanstveno, ali ne baš toliko kao što je Buenos Ajres – napravili ste grešku u koracima. Međutim, to ne umanjuje činjenicu da je veoma živopisan, a u Urugvaju me je najviše oduševilo priobalje. Nisam znala da se “pola Južne Amerike”, uključujući i džet-set, u to vreme nalazi u gradu Punta del Este, jer se održava mnogo raznih manifestacija. Mene nije impresionirao, jer mi dosta liči na Majami. Mnogo su mi draža mala surferska mesta ili čak seoca bez struje. Priroda je divna, a mi smo neumorno šetale pored reka, po lagumima, jahale konje... Dopada mi se što je njihovo ugostiteljstvo nepretenciozno – gostu pružaju mnogo, ali ne nametljivo, već s lakoćom.
