Nenad i Mina Zimonjić za naš magazin "Story" otkrili su da je osnova njihovog skladnog odnosa poštovanje, a roditeljstva razumevanje i strpljenje
Nakon što smo napravili kratak osvrt na biografiju tenisera Nenada Zimonjića (43) shvatili smo da bi nam trebalo više od jednog intervjua da samo pobrojimo sve njegove profesionalne uspehe, stoga smo se fokusirali na one najznačajnije. Četiri puta je proglašen najboljim teniserom Jugoslavije, ITF šampionom godine u parovima, dobitnik je Majske nagrade, Ponos nacije i Dejvis kup priznanja za privrženost i doprinos, nakon što je u dresu nacionalnog tima osvojio prvo mesto na tom takmičenju. Vlasnik je više od 50 titula u muškoj i mešovitoj konkurenciji i jedini igrač u istoriji koji ima „duplu krunu“. Mada je operisao oba kuka, ne razmišlja o penziji, već se lagano vraća na teren, a od pre tri godine postao je selektor reprezentacije Srbije, s kojom je nedavno na ATP kupu u Australiji osvojio prvo mesto. Nova medalja bila nam je idealan povod da ga zamolimo za intervju, a prijatnom razgovoru pridružila se i njegova supruga, vlasnica i direktorka modne agencije „Model Tattoo“ Mina, s kojom ima blizance Lunu i Leona (12).
Jeste li se nadali pobedničkom peharu na ATP kupu, budući da je Novak neposredno pred finalni meč u dublu, odigrao i onaj u singlu s Nadalom?
N.Z. Za svaku pohvalu je nivo koji je uspeo da održi. Neverovatnu posvećenost, međutim, pokazao je i ostatak ekipe. Drago mi je što sam savetima uspeo da im pomognem i doprinesem istorijskom uspehu naše zemlje.
Teniski stručnjaci tvrde da ste vi od Novaka napravili vrhunskog dubl tenisera.
N. Z. : Dosta je stvari koje on i ostale kolege mogu od mene da nauče, ali kada izađu na teren, prepušteni su sami sebi.
N. Z. : Problemi s kukovima bili su aktuelni više od deset godina, stoga je operacija bila neizbežna. Mnogo sam se obradovao kada sam saznao da ću, ukoliko sve prođe kako treba, moći da se vratim na teren. Uradiću nešto što niko u našem sportu nije. Svestan sam da put neće biti lak jer više nemam rang-listu koja mi dozvoljava da igram na najvećim turnirima, ali imam veliku motivaciju.
Profesionalno bavljenje sportom zahteva odricanja i česta odsustva od kuće. Žalite li za vremenom koje niste mogli da posvetite supruzi i deci?
N. Z. : Mislim da nisam propustio mnogo porodičnih dešavanja. Moja deca su, zahvaljujući sportu kojim se bavim, proputovala ceo svet. Svako putovanje, doduše, bilo je kao mini-selidba. Međutim, svojim organizatorskim sposobnostima, Mina je učinila da nam ostanu u lepom sećanju. Često se s njom šalim i kažem da je super praktična žena. Da nema nje, verujem da ne bih danas bio to što jesam, niti se bavio tenisom duže od predviđenog.
Mina, stiče se utisak da biti supruga profesionalnog sportiste, istovremeno majka dvoje dece i vlasnica modne agencije nije nimalo lak zadatak.
M. Z. : To možda jeste fenomen, ali jedino žena koja se i sama ostvarila u karijeri može da razume obaveze profesionalnog sportiste. Ume da bude teško, ali mislim da ne postoji ništa što dobra organizacija, međusobno razumevanje i otvoren odnos pun poverenja ne može da reši. Kompromis je takođe od velike važnosti, ali samo onaj koji kratko „žulja“.
Na koga se oslanjate kada je obaveza previše?
M.Z. Imam sreću da mi je mama još uvek vitalna te može da pričuva decu. Znate, retko kada se nama ženama postavlja pitanje:”Možeš li”, a znamo da što se mora nije teško. Zapravo, meni ništa nije teško da uradim za supruga i decu. Živim kroz njih i njihove uspehe.
Nenade, na koji način Mini pokazujete zahvalnost za to što je na sebe preuzela veliki deo porodičnih obaveza?
N. Z. : Pobedama na terenu.
M. Z. : Zahvalnost je prisutna svakodnevno kroz ljubav i poštovanje. Nenad me za 12 godina braka nikada nije pitao šta radim, gde idem, koliko ću ostati i na šta trošim novac. U našem braku nema mnogo iznenađenja i poklona, ali mi volimo kada smo zajedno i uživamo u onome što imamo.
N. Z. : Mina i ja smo velika podrška jedno drugome. Zajedno smo proživeli divne momente, što tokom zabavljanja, što kasnije, kao supružnici i roditelji dvoje dece.
Šta vam je najvažnije kod vaspitanja vaših blizanaca?
N. Z. : Voleo bih da se osamostale i pronađu profesiju koju će raditi s puno ljubavi. Leon je trenutno usmeren ka sportu, dok je Luna svestrana.
M. Z. : Verujem da je sinergija između kućnog vaspitanja i onog koje nam nudi društvo preko potrebna. Moja generacija provodila je dosta vremena u parku i na igralištu. Nismo imali mamu i tatu da nas ispomažu, već smo sami padali i dizali se i učili iz sopstvenog iskustva. Lunu i Leona učim da je njihov život njihova bašta i da isključivo od njih zavisi da li će biti prekrivena đubretom ili ružama.
Kako reagujete kada kod njih prepoznate svoje osobine?
N. Z. : Prisetim se koliko su me roditelji opominjali za postupke zbog kojih danas ja njih prekorevam. Ako izuzmemo te situacije, moram da priznam da je mnogo više razloga da budem ponosan na njih.
M. Z. : Strašno je kada kod deteta vidite neku svoju manu i ne znate kako da mu pomognete. Ovde konkretno mislim na Leonov odnos prema kampanjskom učenju. Budući da sam u njegovim godinama isto radila, ništa drugo mi ne preostaje nego da budem strpljiva (smeh).
Na pitanje da li se recept za pobedu ogleda u tome što svi članovi tima dišu kao jedan i vole se kao braća, Zimonjić je kazao:
– Ima i toga. Zapravo, ja imam najviše godina, pa ostatku ekipe dođem kao stariji brat, koji uvek ima savet više (smeh).
