Vesna Dedić iskreno je progovorila o usvajanju deteta!
Voditeljka emisije „Balkanskom ulicom“ i autorka aktuelnog romana „Nikad nisam“ Vesna Dediću proteklom periodu suočila se sa osudama zbog svog životnog stila koji podrazumeva da često odlazi u noćne izlaske, uz poruke da to nije u skladu s njenim godinama.
Iako njen stil života većina "osuđuje" Vesna Dedić ipak živi kako joj je ćef. Na jednoj humanitarnoj akciji namenjenoj deci iz prihvatilišta, za Blic.rs rekla je da posebnu ljubav gaji prema mališanima koji odrastaju bez roditeljske ljubavi.
- Živim blizu svratišta i često popričam sa decom, na jednom zidiću. Moj roman “Čuvam” je posvećen temi odbačene dece i temi usvajanja. Postoji mnogo plemenitih poduhvata koje čovek može da uradi u životu, ali usvojiti i prihvatiti neko dete u svoj dom, to je nešto najveće, božanska plemenitost. Žao mi je što nikada nisam imala takvu organizaciju života i takvu platu da sam mogla pored svog deteta još jedno da prihvatim i da mu obezbedim neku egzistenciju, pre svega ljubav i toplinu.
Budući da piše ljubavne romane,Vesna Dedić kaže da je mnogo emotivna ističući koje životne situacije mogu lako da je rasplaču.
- Neko sam ko je karijeru izgradio na emocijama. Pišem ljubavne romane uz koje žene i devojke plaču, radim emisiju “Balkanskom ulicom” koja je bazirana na trenucima tuge i sreće koji su obeležili nečiji život i ja zaista ništa pametno nisam uradila za ovih 30 godina karijere, ali mnogo toga emotivnog jesam. Plačem samo na lepe stvari i to meni bliski ljudi znaju. Kada je problem, onda ne plačem, kad sam tužna, sledim se, ali na dobrotu, plemenitost, na lepu pesmu i neki gest umem da se rasplačem i nije me sramota.
Vesna Dedić: Žalim što nisam rodila još dvoje dece
Dok se u dvadesetim godinama, kako kaže, ludo provodila, spisateljica i novinarka Vesna Dedić (51) ipak je imala milion dilema – da li je dovoljno dobro spremila ispit za fakultet, da li je smela da potroši ceo džeparac za jednu noć, da li je bila dovoljno lepa da bi se neki najlepši zaljubio u baš u nju. U tridesetim je sedela kod kuće i vaspitavala dete, čitala bajke i pravila palačinke. U četrdesetim se Vesna provodila „na kašičicu“ jer je u tim godinama gradila krovove na svim temeljima koje je prethodno postavila. I sad kad ima pedeset, uz svest da je ćerku Lenku izvela na put, Dedićeva se s pravom pita – odakle ikome nerv da joj spočitava noćne izlaske jer, tobože, to nije u skladu s njenim godinama? Ona se , kako smo i napomenuli, u proteklom periodu susrela sa neprijatnim porukama na društvenim mrežama upravo zbog toga, kada su je pojedinci nazvali nemoralnom.
- Jedina stvar s kojom muškarci koji su me voleli nisu imali problem jeste moral. Svaki je znao da ga nikada neću izdati i prevariti. Međutim, muškarci su poput šefa na poslu – vole one čija sudbina zavisi od njih. Kada je neko u bilo kojoj vrsti zavisnosti, mora mnogo toga da prećuti i istrpi. Nema slobodu, a onaj koji upravlja vašom egzistencijom nema strah da ćete ga napustiti. Ponekad mi i muškarci na društvenim mrežama napišu nešto osuđujuće, ali mislim da to nema veze sa mnom, već s njihovim strahom da njihova žena ne pomisli da bi mogla da bude ravnopravna - rekla je Vesna Dedićza naš magazin "Story" i dodala:
– Nisam iznenađena, jer živimo u vremenu gde je forma bitnija od suštine. Ljudi ne shvataju da biti dama ne znači imati nove čizme i šešir i skrušeno gledati u pod, već živeti poštujući sebe i one koje volite, a ne onako kako to drugi očekuju. Neki smatraju da žena od pedeset godina treba da sedi u kući, a ja radim na tome da mi se dešavaju samo lepe stvari. Moj osmeh je stvar karaktera, a ne činjenice da sam nemoralna ili da mi je sve lepo u životu. A i poverovala sam Momi Kaporu kada je rekao da je „biti ozbiljan stvar nekulture“.
U istom intervjuu za naš magazin Vesna Dedićotvoreno je rekla za čime najviše žali i time zaključila ovaj razgovor.
– Žalim samo što nisam rodila još dvoje dece, sve ostalo za čim bi neka druga žalila ja sam i zaboravila.
