Veljko Kuzmančević za Story o rodnom gradu: Moji prijatelji su se poženili, imaju porodice i poslove

Umetnika Veljka Kuzmančevića (41) javnost je upoznala kao kompozitora, a nadareni muzičar uskoro će prikazati još jedan raskošni talenat, ovog puta slikarski.

Dok priprema materijal za samostalnu izložbu ulja na platnu, gde će prikazati ženske aktove, suprug dizajnerke Verice Rakočević govori nam o nepravdama s kojima se suočava, problemu koji je imao sa srcem, kao i brojnim planovima koje ima.

Pročitajte:Odakle joj hrabrost da u tim godinama priča o budućnosti - Verica Rakočević donela neočekivanu odluku, porodica se tu ništa ne pita

Kada je počela a kada se razvila vaša ljubav prema slikarstvu? Da li je ona rasla uporedo s ljubavlju i afinitetom prema muzici?

Imao sam sreću da odrastam u slikarskom ateljeu mog oca Lakija i miris terpentina i uljanih boja me uvek vraća u najlepše dane detinjstva. Nikad ranije nisam ni pokušavao da bilo šta nacrtam, a kamoli naslikam, jer sva moja ljubav i vreme bili su usmereni samo na muziku. Prvi put počeo sam da slikam za vreme pandemije i radovi su nekako nastajali sami od sebe. Ni sam ne mogu to da objasnim, ali to me je u velikoj meri smirivalo, a ljudi su s vremenom ocenili da su ti radovi dobri. Moje dve slike su završile u Njujorku, mnogi su se javljali i počeli da ih kupuju, ja sam dosta radova poklonio nekim dragim ljudima, i eto, ta moja energija sada kruži raznim meridijanima. Baš kao i muzika, uostalom kao i svaka umetnost koja pronalazi srca i duše onih koji to znaju da prepoznaju.

Pripremate samostalnu izložbu, kakve radove možemo da očekujemo?

Verica se ljuti i često mi govori da sam ja verovatno jedini čovek kojeg galeristi zovu i vijaju da napravi izložbu. Pored mnogo posla oko pisanja muzike za serije, moj autorski koncert, Narodnog pozorišta, nikako da saberem svoje radove i konačno priredim izložbu, ali sad je već izvesno da će se i to dogoditi. Moji radovi su uglavnom ženski aktovi. To je lepota nagog ženskog tela. Na mojim slikama one su majke, grešnice, kurve, dojilje, ali su uvek nedodirljive i posebne. Lepe i snažne, mistične, baš kao i sama umetnost koja stalno postavlja najtananija životna pitanja i preispituje naše životne stavove.

 

Antonio Ahel ATA Images

 

Koliko vam i ovaj vid umetnosti pomaže da se izborite sa stresnom svakodnevicom?

Slikanje je poseban način stvaralaštva. U svom ateljeu koji je u drvenom potkrovlju imam svu slobodu i apsolutni mir da čujem svoje misli i pokušam da ih artikulišem na platnu, ali taj mir balansiram sa strašću. Strast je neophodna za stvaralaštvo, a upravo balans između strasti i mira postavljaju liniju između autora i konzumenta.

Čini se da ste vaša supruga i vi izabrali život van grada, daleko od stresa, ali on nije uspeo da vas zaobiđe, bar što se tiče epizode s preglasnim komšijom. Da li je sada sve okej?

Organi reda uspostavljaju red, sada je sve u redu.

Po vašim reakcijama čini se da ste prilično osetljivi i emotivni, kako kanališete to? Da li trpite i gutate nepravde ili to ne umete?

Istorija nam je pokazala da pravda ne postoji, ali isto tako borba za pravdu je iznedrila heroje. Za početak, uspeti razabrati šta je danas pravedno već je veliki uspeh, a izboriti se za nešto je herojsko delo. Moja zabluda je što sam godinama mislio da s pozicije nekoga ko je u javnosti imam obavezu da javno ukažem na neku anomaliju u društvu, jer takav moj stav je odbio milozvučne medije, pa im je frka da me pozovu jer nikad ne znaju šta ću da izgovorim. Ne koketiram s javnošću, ne trudim se i ne želim da se svima dopadam. Ne znam da glumim kako bih imao naslove i lepe slike po novinama. Onaj ko voli i prati moj rad i stvaralaštvo zna da ga neće naći po dnevnim portalima. Vreme je moj saveznik, samo ono potvrđuje kvalitet, a pravda uvek kaska.

Pretpostavljam da vas je nedavno opet stres doveo do ispitivanja vezanih za srce, kada ste bili u bolnici "Dedinje", da li imate razlog za zabrinutost?

 Godinu dana sam u kontinuitetu imao mnogo posla, čak sam i na letovanju u kamperu imao studio i s različitih lokacija sam slao materijal u produkciju. U tih godinu dana iza mene su dve serije, film i napisano simfonijsko delo "Carbon Era", koje je izvedeno 13. septembra s Novosadskim simfonijskim orkestrom. Paralelno s tim projektima ja radim u Narodnom pozorištu. U jednom trenutku počeo sam da osećam jake tahikardije i aritmije nakon čega sam završio u bolnici. Zahvaljujući divnoj doktorki Danijeli Tasić sa Instituta Dedinje ja sam sada dobro, dobio sam prepisanu terapiju i period za mirovanje dok se ne završe sva ispitivanja. Sada se osećam dobro i to je najvažnije.

Kako trenutno, posle velike Veričine revije i haosa koji obično prati tako značajne projekte, izgleda život dva umetnika?

Verica je veliki brend i svaka njena revija nakon toliko godina je velika, s tim što su 13. septembra revija i moj autorski koncert bili deo zajedničkog projekta na kom je predstavljen jedan brend. Ako bi javnost, ili bilo ko, autorski koncert od sat vremena muzike u izvođenju velikog simfonijskog orkestra mogao nazvati revijom koja se dogodila u poslednjih dvadeset minuta događaja, onda je revija bila ne velika, nego ogromna. Mediji kreiraju naslove, naslovi kreiraju mišljenja a istina je možda najbliža u prethodnom odgovoru koji sam vam dao na pitanje pravde.

Antonio Ahel/ATAImages

 

Kako izgledaju "okršaji" horoskopskih Ovna i Riba, ko prvi popušta kada dođe do tenzije?

Ovan prolazi kroz zatvorenu tarabu, dok Ribe pokušavaju da se izmigolje. I s horoskopom i bez njega ja volim da popustim, jer ko je još sa ženom "isterao"?

Volite li da odlazite u rodnu Sremsku Mitrovicu i održavate li i dalje prijateljstva?

Iako sam vrlo mlad otišao, i veći deo života nisam u Mitrovici nego što sam bio, ona će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Uvek kada sam u mogućnosti odlazim da obiđem majku, strica, da prošetam i sednem na iskopine pored muzičke škole, na kojima sam kao dete sanjao i pričao sa svojim prvim bendom kako će moju muziku izvoditi veliki orkestar.

Tamo je moje detinjstvo, prijatelji s kojima se redovno čujem i ljudi koje volim. Kad god sam imao priliku da ih uključim u svoj rad, ja sam to i činio, ali svi smo već u godinama kada su se moji prijatelji poženili i imaju porodice i poslove.

Šta novo pripremate na poslovnom planu, što se muzike tiče, kakav vam je trenutno kreativni period u tom smislu?

Od prošle godine sam u nekim zajedničkim projektima s producentskom kućom „Zilion film“ koju vodi Lazar Ristovski, na čemu sam naročito zahvalan i čast mi je da imam priliku da sarađujem s tako velikim glumcem i umetnikom.

Ta saradnja se nastavlja i za mene je ona naročito značajna jer upravo tu imam mogućnost da u svom punom kapacitetu stvaram muziku koja boji kadrove u domaćoj kinematografiji. Postoje planovi da se još jednom izvede koncert sa simfoničarima, kao i da izađe album s koncerta koji je izveden i snimljen 13. septembra u Luci Beograd. Moja želja je da to bude na vinilu, u pregovorima sam i ne žurim.