Jovana Pajić za Story o razvodu: Da nisam ostavila Saleta, završila bih u kliničkom centru

Jovana Pajić razvod smatra ispravnom odlukom.

Kada su krajem 2021. godine pevačica Jovana Pajić i frontmen "Tropiko benda" Sale odlučili da stave tačku na deceniju dug brak, mnogi su ostali u čudu budući da su važili za jedan od skladnijih partnera sa naše muzičke scene, te da ih tokom zajedničkog života nisu pratili nikakvi skandali.

Pročitajte: Sale Tropiko progovorio o vaspitavanju ćerki - Iskreno, to ne zavisi puno od mene

Ona je sada u razgovoru za magazin "Story" otkrila da je odluka da se razvede bila teška.

- Razvod je, zaista, bio najteži period mog života, jer moraš da ostaneš stabilan zbog njih dve, a osećaš se potpuno suprotno.

Ako preskočimo sitno zadovoljstvo da me je ova pesma osnažila i pothranila moj ego, mnogo mi je značajnije što sam im svojim primerom pokazala kako da se sutra same izbore za bilo koju svoju želju ili kako da prođu kroz krizu. To mi je dragocenije od bilo čega.

Za razliku od mnogih žena, koje nastoje da ne pričaju o razvodu, jer svi koji su kroz njega prošli znaju kolika je trauma, Jovana je spremna da i o toj temi govori vrlo staloženo.

- Mada je bio na moju inicijativu, razvod je izuzetno težak. Moji roditelji su i danas u braku, a ja sam se udala s idejom da će to biti zauvek. Tu svoju ideju sam jurila punih deset godina, ali kada dođe trenutak za razvod, on se uvek oseti, samo je pitanje da li ćemo ga ignorisati ili ne.

Antonio Ahel/ATAImages

 

Kad ostaneš sam sa sobom, jasno ti je da li nešto može da se popravi, da li problemi mogu da se reše i na koji način ili za to ne postoji nikakva šansa. U tom momentu imala sam trideset i nešto godina i jasno mi je da ne mogu da tako živim ni sledećih pet, a kamoli dvadeset-trideset godina i da ću se, ako pokušam, sigurno razboleti.

Ljudi često govore kako u lošem braku ostaju zbog dece, ali ako nešto treba činiti zbog njih, onda je to nastojanje da ih izmestite iz takve priče kako sutra ne bi smatrala da je normalno da brak tako izgleda.

Pred donošenje ključne odluke, kada sam psihički baš potonula, pomislila sam - kad bi sutra neko moju decu pitao da opišu svoju mamu, šta bi rekle, kad me u poslednje vreme stalno gledaju kako sedim u bademantilu, s cigaretom i praznim pogledom usmerenim kroz prozor. Ta slika me je bukvalno proganjala. Bila sam spremna da učinim sve što je neophodno da to ne bude opis njihove mame.

Antonio Ahel/ATAImages

 

Činjenica je da mnogi ljudi znaju šta treba uraditi, ali im strah ne dozvoljava da povuku odlučujući potez. Jovana kaže:

- Naravno da sam se bojala, ali što bi rekla jedna moja prijateljica - i moje dno je imalo podrum, a ja sam bila u tom podrumu. Bila sam sigurna da će mi, ako nešto ne uradim, sledeća stanica biti Klinički centar. Da nisam imala ćerke, možda ne bih imala motiv da bilo šta učinim, već bih pustila da se razbolim ili iskopnim. One su bile moja snaga.