Bila najlepša Jugoslovenka, a ostala nepokretna posle teške saobraćajne nesreće

Životna priča Merime Isaković nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Bila je popularna između 70-ih i 90-ih godina prošlog veka, a mnogi su je smatrali jednom od najlepših žena bivše Jugoslavije.

Pročitjate: Muž je ostavio zbog mlađe i odvojio od sina kog je čekala 13 godina! Gorka sudbina najlepše srpske glumice

Njene uloge u filmovima „Ljubav i bijes” (1978) i „Jovana Lukina” (1979) ostale su upamćene, a na vrhuncu popularnosti doživela je tešku saobraćajnu nesreću.

Zbog užasne povrede kičme prilikom udesa, ostala je nepokretna. Imala je samo 21 godinu.

 - Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu.

Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo. Videla sam po licu da je čovek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sedela na suvozačkom mestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim.

Životna priča Merime Isaković nikoga ne ostavlja ravnodušnim

Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani... To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran.

Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala.

S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede.

On je prilikom tog pada izleteo kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje.

Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu. O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu.

youtube/printscreen/klasik

 

I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posledica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna - opisala je svojevremeno Merima tu groznu nesreću.

Nakon udesa preselila se u Rusiju, a potom i u Kinu, gde je i upoznala muža Vladicu, s kojim je dobila sina Midu.

- Kina je bila najlepši deo moga života i ostaće buket mojih najdražih sećanja. Ništa se ne može porediti s radošću i dubokom lepotom materinstva. Moj muž Vladica i ja uživali smo svaki tren, svako magnovenje našeg života u Kini, naročito našeg roditeljstva.

Naš sin nam je od prvog trena doneo još veću ljubav, radost i zabavu! Ne sećam se da je bilo ikakvog napora ili složenosti u bavljenju detetom. Majka najmanje može da pripiše svoje materinstvo nogama ili hodanju, zar ne?

Samo pomislite koliko zagrljaja, osmeha, pogleda, poljubaca, golicanja nosem, držanja u rukama, koliko nežnosti ima u materinstvu! Jedino što ja nisam mogla da radim sa svojim sinom jeste da trčim po pesku.

E, to je Vladica mogao, trčao je sa osobitim zadovoljstvom. Vladica je preminuo pre nekoliko godina. Ostala je velika praznina -  ispričala je jednom prilikom za „Blic ženu” Merima koja je najponosnija na sina.

 

youtube/printscreen/k1

 

 

 

- Ponosna sam kao majka i taman da ništa u životu nisam postigla, kao roditelj sam uspela da odgojim mladog čoveka na kog uvek mogu da budem ponosna i koji će umeti druge ljude da učini srećnim. Naša dela nas opisuju, a na drugima je da te boje dožive i interpretiraju na sebi poseban način -  ispričala je Merima koja se oprostila od sestričine Žane Okuke koja je sahranjena danas.