Dečko Snežane Đurišić uvek je u javnosti prijatan, pun poštovanja, sa blagim osmehom na licu. Iako bi mnogi posvedočili njegovoj sreći sa estradnom umetnicom, ima i onih koji tvrde da se iza očiju doktora Vanje Miloševića krije velika tuga.
To što je mali broj njih primetio zapravo je i istina. Nakon tragedije koja je zadesila njegovu porodicu ginekolog više nije bio isti.
Navodno, godinama se nosio s mišlju da je sve moglo drugačije, a srce koje je te 1999. godine prepuklo na pola ni dan-danas nije sastavljeno uprkos velikoj ljubavi bližnjih, ponajviše emotivne partnerke.
Naime, tokom NATO agresije 5. juna ubijen je Vladan Milošević, tridesettrogodišnji transfuziolog, koji je tog kobnog dana pokušao da spasi život vojnika na Košarama.
Ata Images/Antonio Ahel
Njegovo sanitetsko vozilo pogođeno je eksplozivnom napravom i svi su ostali na mestu mrtvi.
Momenta kada mu je javljeno da mu je brat poginuo, dečko Snežane Đurišić i dan-danas se s knedlom u grlu priseća, a nedavno je o tome progovorio i za medije.
ATA Images
Ne da bi privukao pažnju javnosti, već da bi ukazao na veliku Vladanovu žrtvu i to da je poginuo za otadžbinu.
- Tog nesrećnog dana izgubio sam voljenog brata, pred kojim je bio život. Tek je bio zasnovao porodicu. Iza sebe je ostavio dve ćerke, koje su u to vreme male, jedna tri, a druga godinu dana. Živeo je za porodicu, a dao je život za otadžbinu - prisetio se Vanja pa pojasnio kako se sve tačno zbilo:
- Želeo je da spase vojnika koji je bio pogođen, ali je nažalost, ubijen zajedno sa trudnom doktorkom koja je bila u sanitetu. Minobacačima su pogodili sanitet i svi su na mestu ostali mrtvi.
ATA Images
- Moj brat je dao život. Ja mogu da mu učinim bar toliko da ljudima olakšam život na zemlji. Vlada je pozivan da ode u London kod tazbine. Zahvalio se i ostao uz svoj narod. Pet dana pred kraj rata dogodila se tragedija koja nas je sve zavila u crno - zaključio je dečko Snežana Đurišić koji utehu ni dan-danas nije našao, ali se može reći da su ga reči patrijarha malo utešile:
- Patrijarh mi je rekao: „Svi ćemo mi otići s ovoga sveta, ali vrlo je bitan način na koji odlazimo. Vaš brat je dao život spasavajući tuđi život. Od toga nema ništa svetije.“ Zbog uspomene na njega mi je drago da se čuje ova priča.
Antonio Ahel/ATAImages
- Voleo bih da on bude primer mladima jer ovu zemlju neće imati ko da brani. Današnja omladina, nažalost, nema prave uzore. Bio sam zgrožen kad su pre dve godine pokidali zid kod skupštine na kome su stajala imena vojnika poginulih na Kosovu. Znate, Jevreji bi od toga napravili hram plača, to bi bila najveća svetinja, a tim momcima još uvek nije podignut spomenik - rekao je svojevremeno doktor za Kurir.
Komentari (0)