Izgubila sam brata, pa supruga, pa oca: Tragedije od kojih se pevačica jedva oporavila
Muž Snežane Đurišić iznenada preminuo
Snežana Đurišić već godinama uživa u ljubavi sa cenjenim ginekologom Vanjom Miloševićem koji je u njen život ušetao nakon velike tragedije koju je preživela. Muž Snežane Đurišić iznenada je preminuo, a tragedija se dogodila u Beču, gde je pevačica tada imala nastup.
Pročitajte: Zbog ovoga sam imao problem u vezi sa Natašom! Godinama kasnije otkrivena istina o ljubavi Koleta i Bekvalčeve
- Surovo je kako je sve ispalo. Dovezao me je do sale gde je trebalo da pevam, još pamtim kako je gledao za mnom. Kao da je znao šta će se desiti. Rekao je: ‘Javi se’ i više ga nisam videla. Da stvar bude još surovija, i naša deca su u tom trenutku bila na nekoj svadbi.
Samo veče pre tragedije iz čista mira mi je rekao da, ako sve ide redom, a trebalo bi, on kao stariji treba prvi da ode s ovog sveta, pa da mu ja obećam da neću prestati da pevam. Sutra uveče ga nije bilo. Sigurna sam da je predosetio šta će se desiti.
Deca su mi tada toliko pomogla da mislim da toga nisu ni svesni. Koliko su u stanju da nam život zaviju u strah i konstantnu brigu, toliko nam kroz ljubav pruže snagu u trenucima najveće slabosti - rekla je svojevremeno Snežana.
Četiri godine nakon smrti muža Snežani je u život ušetao sadašnji partner, poznati beogradski ginekolog Vanja Milošević, sa kojim i danas uživa u ljubavi.
Pevačica je nakon smrti supruga pala u depresiju, o čemu je takođe otvoreno govorila.
– Izgubila sam brata, pa supruga, pa oca. Gubitak supruga je bio veoma surov i to mirenje sa nemoći koju čovek ima... Ja sam i borac i aktivna i spretna, i sve što poželim završim i sada sam, posle 36 godina, ostala bez svog supružnika. Imao je infarkt. Samo je bilo pitanje kako to može da ga više nema. Ta nemoć je mene odvela u depresiju - ispričala je jednom prilikom za Espresso pevačica i priznala da je potražila pomoć duhovnika.
– Ceo život se na mene sručio. Godinu dana nisam mogla da ne zaplačem na pomen imena mog muža. Znala sam da dok to ne prođe, da ne treba da idem negde. Onda sam se sa jednom koleginicom čula, koja je imala istu situaciju, i ona me je uputila na duhovnika. Uzela sam sve te podatke i tek posle mesec dana, kada me je uhvatio taj napad, okrenula sam oko 10 uveče telefon tadašnjeg monaha.
Vodio se neki razgovor koga se ja ne sećam. Ali zanimljivo je da sam osetila olakšanje nakon toga. Išla sam i kod psihologa i nakon godinu dana sam osetila olakšanje - objasnila je ona tada.
Komentari (0)