Sin Marka Luisa, maleni Dima izuzetno je osećajna duša
Marko Stojanović Luis (38), u javnosti poznat kao „Marko Louis“, muzičar je koji se u javnosti vezuje za kvalitetnu muziku, i čija se karijera prepoznaje po tome što ne pristaje na kompromise u svom radu. Sin legendarnog pevača Ljubiše Stojanovića Luisa nedavno je objavio novui spot za pesmu „Ja sam želeo“, sa šestog studijskog albuma „Beskraj II“, bio je gost na Marčelovom konceru, a održao je i dva koncerta u beogradskom Domu Omladine, 21. i 24. decembra.
Polako ali sigurno izgradili ste krug vatrenih fanova vašeg muzičkog izraza, koliko je bilo teško doci do današnjeg statusa uz muziku koja se smatra neprofitnom i nedovoljno komercijalnom na ovim prostorima?
- Ja sam kao autor i izvođač na sceni od 2009. godine. Svaka godina je bila borbena, izazovna ali najlepše u svemu tome je bio taj put. Nisam imao ni u jednom trenutku neki nagli skok nego je sve išlo organski i lagano. Drago mi je zbog toga. Imao sam trenutke gde sam sumjao i nisam znao da li ima smisla to šta radim. Jednostavno se desi pesma, album, nešto što osvoji veći broj ljudi. Veoma sam zahvalan što ljudi slušaju moju muziku i to je glavni pokretač da budem toliko produktivan.
Vaša sestra Maja takođe se bavi ovim poslom, da li se katkad savetujete s njom oko vaše muzike i kakav odnos vas dvoje imate?
- Maja i ja smo jako vezani. Delimo sve i bacamo ideje i predloge jedan drugome stalno. Maja je uvek bila pevačica u porodici a ja udarač (bubnjar i perkusionista). Maja je često prisluškivala da čuje kako pevam ili repujem i uvek mi je govorila "ako ne uspeš sa košarkom, moraš da pevaš i repuješ". Ona me je primila kao perkusionistu u njen bend 2008. godine. Trebalo je da i ja da otpevam 2-3 pesme na njenom nastupu pa smo to i vežbali. Moje razočaranje je bilo ogromno kada sam isfalširao celu pesmu i muzičari su me gledali čudno. Maja je tada rekla: "pa ne možeš odmah da pevaš super, treba vremena za sve". Nisam odustao i nastavio sam da pevam. Danas manje falširam (smeh).
Sin Marka Luisa divan je stariji brat malenoj Zoli
Da li vam posao koji nije od 9 do 5 omogućava da provodite više vremena s porodicom?
- Moje radno vreme je specifično. Od januara do maja ja nemam puno putovanja i koncerata. To je period kada oko 3 puta nedeljno idem u studio da radim na novom materijalu. Ostalo vreme sam kod kuće sa klincima i suprugom. Naravno da ima i sastanaka i da sam malo više na telefonu ali super ja to sve organizujem.
Od maja pa do kraja godine bude malo više obaveza pogotovo za vreme leta. Bude nam teško kad se manje viđamo, ali opet to nije konstatno. Par dana nisam tu, pa sam opet tu, ali svakako je izazov. U svakom slučaju je bolja ova opcija nego da radim ceo dan pa sam uveče i umoran da se posvetim bilo čemu. Kad smo zajedno posvećeni smo jedni drugima I uživamo u tim trenucima.
Da li su Dima i Zola zahtevni mališani, koliko pažnje traze i kakav odnos oni imaju?
- Svi mališani su zahtevni, to će razumeti svaki roditelj. Puni su energije i nema stajanja. Uživam u svakom trenutku, iako bude nekad teško. Siguran sam da će mi sve to nedostajati kada odrastu i kad se zatvore u svoje sobu. Zola je još mala i kad joj nešto ne paše ona vrišti i buni se. Dima je veoma energičan ali ima mnogo dobru dušu i osetljiv je. Dima pazi svoju seku ali se dobro zna šta je čije. Super su i veoma je zabavno posmatrati ih zajedno. Dima će biti pravi veliki brat koji čuva svoju seku.
Luka Šarac
Pricate li Dimi o vašem ocu Luisui da li se trudite da oživljavate uspomene na njega?
- Često spominjemo deda Luisa. Kada čuje njegovu pesmu na radiju ili tv-u, iako je nije čuo do sada, Dima prepozna da je to deda Luis. Hvala Bogu, uvek će biti uz nas zahvaljujući njegovim pesmama koje će večno živeti. Pomislim često kako bi bilo lepo da je sad tu. Verujem da bi bio ponosan I srećan.
Komentari (0)