Sin Marije Veljković (43) u junu je proslavio jedanaesti rođendan, a prvu pozorišnu premijeru imao je 15. septembra u Beogradskom dramskom pozorištu. Reč je o predstavi „1984“, prema čuvenom romanu Džordža Orvela, koju je režirala špansko-nemačka rediteljka Alija Luke. Prethodno je snimio seriju „Pasjača“, čije se prikazivanje očekuje za nešto više od mesec dana. Budući da je jasno da on više nije samo sin Marije Veljković, već dete-glumac Đurađ Milovanović, bilo je logično uraditi zajednički intervju.
Na početku nam TV lice otkriva kada je Đurađ krenuo njenim glumačkim stopama.
– Prvi Đurđev dodir s glumom bio je kod mene u „Ludoj noći“, gde je glumio malog Roma, pošto sam ja bila Romkinja. Međutim, snimanje „Pasjače“ biloje neuporedivo ozbiljnije. Kasting je obavljen prošlog leta, a u međuvremenu se radilo sa svim glumcima, uključujući decu koja se pojavljuju. Serija je triler, sa elementima mistike, tako da ni u kom slučaju ne spada u sadržaje sa kojima bih Đurađu dozvolila da dođe u kontakt da je samo gledalac.
Privatna arhiva
Kako ste ga ipak pustili?
MARIJA VELJKOVIĆ : Glavni motiv da ga pustim da glumi je moja želja da mu pokažem da je reč o poslu koji ne čini samo slikanje za novine. Kad mi je saopštio da je dobio ulogu, rekla sam mu: „U redu, celo leto ćeš provesti u Pirotu i na Staroj planini, biće ti teško, često hladno, nećeš ići na more... Da li si spreman na sve to?“ Odgovorio je da jeste.
ĐURAĐ MILOVANOVIĆ : I nisam se pokajao. U početku sam mislio da uloga baš i nije za mene, ali sam kasnije imao potpuno drugačiji utisak. Budući da u seriji glumi još dece, bilo nam je zabavno, a s babom sam jeo najbolji roštilj u obližnjoj kafani.
M. V. : Moja mama je prihvatila da brine o njemu tokom snimanja. Na stalnoj kast-listi je desetoro dece, sa njima su u hotelu boravile uglavnom bake, ali je bilo i mama. Svi zajedno su se osećali kao na ekskurziji.
Da li se šalite kad kažete da Đurađu ne dajete glumačke savete?
M. V. : On već tri godine ide u školu glume Snežane Nenadović. Nisam ga upisala želeći da postane glumac, a i sama Snežana kaže da oni nisu kasting-agencija. I dok je njen suprug Nenad bio živ, a sada Snežana i njene ćerke, i te kako rade s njima – moraju da se čitaju knjige, da se ide u pozorište, da se gledaju filmovi... Šta god da sutra odluči da radi, imaće samopouzdanje i biće komunikativan. To mi je najvažnije. Ne razmišljam o tome dokle će njemu gluma biti zanimljiva, već koliko će on u toj školi napredovati. Ove godine je, na svoju inicijativu, i Rosa krenula u istu školu glume. Ispitne predstave Đurađeve grupe, a to su u stvari bajke, od oktobra će biti na sceni Ustanove kulture „Parobrod“. Neposredno pred njegov ispit gledala ih je rediteljka predstave „1984“. Kad je došao kući, rekao mi je da će dobiti ulogu jer je njen pogled bio usmeren baš na njega. Ispostavilo se da je bio u pravu.
Kako ste se oboje osećali pred premijeru predstave „1984“?
M. V. : Bila sam veoma uzbuđena, ali nisam smela ništa da kažem. Odvezla sam ga u pozorište ranije, ali se nisam zadržavala. Kao što se inače radi dragim kolegama, na portirnici sam zamolila da mu odnesu poruku i kutiju sa slatkišima. Tokom predstave sam bila veoma ponosna jer sam shvatila da je on i dalje toliko dobar u toj ulozi da puna sala nije uticala na njega.
Privatna arhiva
Đ. M. : Bio sam nervozan. Osećao sam da me nešto „golica“ u stomaku, ali su mi svi govorili da je to normalno.
M. V. : Rekla sam mu da kad glumac nema to „golicanje“ i „leptiriće u stomaku“, onda nešto nije u redu.
Đ. M. : Kad sam otišao da obučem kostim, video sam mamin poklon pa sam se raznežio. Svi oko mene su govorili: „Sve će biti u redu, samo udah-izdah“. Na kraju je stvarno sve ispalo dobro.
Đurađ ima novi imidž, zbog kog se bitno razlikuje od dečaka koga smo viđali na vašim porodičnim fotografijama.
M. Đ. : Pustio je kosu, valjda mu se to uklapa u imidž. Sluša grupe „Kerber“, „Galiju“ i „Van Goga“, čita knjige i svira gitaru.
Đurađe, da li je teže ići u školu ili snimati seriju?
Đ. M. : Tu je negde, ali je zanimljivije snimati seriju (smeh).
Šta je bilo najteže dok si boravio na Staroj planini?
Đ. M. : Jednom su snimanje zakazali u pet ujutru. Kad me je tata probudio, jedva sam uspevao da držim podignute kapke, a onda je stigla poruka – snimanje se pomera za četiri posle podne. Naravno, iznervirao sam se mada mi nije teško da rano ustajem zbog glume.
Komentari (0)