Već nedeljama priča se samo o njoj. Nakon jedanaest godina diskografske pauze Jelena Karleuša odlučila je da postavi stvari na svoje mesto. Veliki uspeh albuma „Alpha“ i „Omega“, dominacija na svim digitalnim platformama, okupacija „Tiktoka“, mimovi, imitacije, ali i osporavanja i osude zbog eksplicitnih tekstova čine njen život ovih dana, na šta je i bez ovako ozbiljnog projekta navikla.
Razgovarali smo sa JK u pauzi proba za veliki besplatni koncert koji će pokloniti svojim fanovima u Beogradu na vodi i ni ovog puta joj nije nedostajalo iskrenosti i hrabrosti da izgovori sve što joj je na umu, ali i na duši.
STORY : Žestoko ste svojim novim albumima protresli Srbiju i Balkan prethodnog meseca, koji je inače poznat kao najdosadniji u godini. Ispostavilo se da se srpski šou-biznis ipak u značajnoj meri vrti oko Jelene Karleuše.
Foto: Miloš Miletić
JELENA KARLEUŠA : Treba biti realan i bez lažne skromnosti. Da li pamtite period kad se šou-biznis nije vrteo oko Jelene Karleuše? Kada neko traje tri decenije u punoj snazi bez znakova posustajanja, taj zna šta radi. Ovo je moja igra, moja pravila i očigledno moja era u kojoj svi vi živite.
STORY : Novu eru otpočeli ste spotom koji će se u produkcijskom smislu teško nadmašiti.
J. K. : Spot za udarnu numeru s prvog albuma definitivno je nešto najbolje ikad snimljeno kod nas. Mnogi ga nazivaju i mini-filmom, što ne čudi jer je filmska ekipa radila na snimanju punih sedam dana. Od nesvakidašnjih ideja Zorana Birtaševića, do uloženih sredstava, ovaj video-spot je novi parametar kako treba da se snima. Nikada nisam bila za kvantitet, nego samo za kvalitet. Meni je iskreno smešno kad vidim da pevači snimaju po deset nekakvih videa bez ikakvog smisla i poente, poruke, efekta.
STORY : Kampanja za albume je megalomanska i bombastična, od bilborda do vašeg logoa na kuli Beograd.
J. K. : Beograd i Srbija i treba da sijaju u mom znaku. Ovo je moj grad. Posle duge pauze ništa manje se nije ni očekivalo. Albumi su posle nekoliko dana od izlaska napravili veliki uspeh i moj tim i ja nismo u to ni sumnjali. Na ova dva albuma svaka pesma je postala hit, a to se sa ovom količinom pesama nikada nikome na svetu nije posrećilo.
Foto: Miloš Miletić
STORY : Fanove očekuje i veliki besplatan koncert u sklopu promocije albuma, šta ste im spremili?
J. K. : Spremila sam im pomeranje granica i postavljanje novih standarda. Od mene se ništa drugo i ne očekuje. Koncert će se održati 18. septembra, pa ćete se uveriti i sami.
STORY : Prve reakcije na album „Alpha“ bile su burne, prvenstveno zbog eksplicitnih tekstova, ali kako je prošlo nekoliko nedelja, izgleda da su svi oberučke prihvatili ono što ste imali da im kažete.
J. K. : Na čitavom albumu izgovaram tri ili četiri “problematične” reči. Nisam znala da je Balkan tako “na note”. Prosto vas sve nisam prepoznala. Mnogo ste fini svi! (smeh) Za radio i TV svaka od tih reči je cenzurisana, ne čuje se. Tako da nije bio problem u tim rečima koje su odzvanjale samo u mašti dušebrižnika, već u tome što sam napravila muzičko-kulturološki šok, donela novi avangardni i svetski zvuk i produkcijsku budućnost na ove prostore.
Foto: Miloš Miletić
Ovde je poslednjih godina zavladala užasna petparačka muzika, klinci koji prave „autotjun“ jogurt hitiće koji traju tri dana bez ikakvog talenta i bugarski treš sa pevačicama u haljinicama od sintetike koje više od šatora i romske svadbe realno ne zaslužuju. Nemam ja ništa protiv romskih svadbi, ali ta muzika ne može da bude „mejnstrim“, a u jednom momentu je postala.
Nemam ništa protiv bugarskih obrada i netalentovanih pevačica kojima na znojavo čelo lepe novčanice, ali onda bar treba da se obrađuje kvalitetna bugarska muzika koje ima mnogo, a ne treš. Jer, jedno je biti šator zabava, a jedno je biti velika zvezda. Velike zvezde traju, a sve drugo ima samo svojih pet minuta i to je oduvek bilo tako.
Muzika koja se do izlaska “Alpha & Omega” albuma nalazila na top-listama je, uz male izuzetke, produkciono, idejno i kvalitativno đubre koje ne pravi tektonske promene, ne donosi novi zvuk i ne pomera sav šou-biz u pravom smeru, a to je napred. Svi ti ljudi, novoiznikli pevači, nemaju fanove niti će ih ikada imati, nemaju kvalitet da traju, nemaju stav, intelekt, viziju, koncept, hrabrost i avangardu da bi ostavili trag, da bi trajali i da bi neko istetovirao njihovo ime, lik ili tekst pesme.
Foto: Miloš Miletić
Njihovi video-spotovi ne doživljavaju da ih bilo ko imitira, njihovi stajlinzi nisu nešto što je unikatno i što se masovno kopira i prihvata, njihove stavove niko ne zna jer ih nemaju. Oni nemaju ličnost koja bi bila kultna i ja nemam problem to da kažem. Kao što mi nije problem ni što se oni u mojim rečima pronalaze i ljute. Na prste jedne ruke mogu da se nabroje kvalitetni igrači i ja sam ih manje-više sve objedinila na mojim albumima. Sajsi, Mimi, Paja, Devito, Milica…
Oni stvarno imaju kvalitet, snagu, unikatnost i avangardu u sebi. Izdvojila bih još Senidu, Džalu i Bubu i još njih par od tih novih. Da se ne naljute svi koje nisam sad pomenula, ima ih kvalitetnih, ali opet premalo u moru džiberske muzike.
Jelena Karleuša o autobiografskoj pesmi
STORY : Na albumu „Omega“ nalazi se balada „Ja“ za koju ste sami pisali tekst. Ukoliko je autobiografski, kao što mnogi nagađaju, reklo bi se da je u vama tada bilo mnogo bola.
J. K. : U mom životu je oduvek bilo mnogo bola. To što sam ja za javnost i za život jaka žena, ne znači da me udarci ne bole. I životni i ljubavni, samo ja znam da trpim i da stegnem zube pa javnost misli da je normalno da se ja napadam, linčujem, izlažem pritisku, da mi se krše ljudska i ženska prava.
Instagram
Malo ko me i doživljava kao nežnu ženu i majku, više sam kao neki vanzemaljac u ovom našem društvu. Nažalost, mene je život toliko osnažio udarcima, toliko sam se borila i privatno i poslovno da ja za drugačiji način funkcionisanja, sem za klinč, gard i borbu, ne znam.
Volela bih da mi ovaj dosadašnji život nije bio tako stresan i bolan, ali takva mi je karma. Nekog bi sve ovo dotuklo, ali sam ja izabrala da nema predaje. Imam samo jedan život i neću da budem žrtva, imam ćerke, hoću da im budem primer kako se žena bori i pobeđuje, kako ne da na sebe i kako je jaka i kako se ne miri s porazom.
Kao u pesmi, kada me ovaj grad i ovo društvo udare, ja okrenem i drugi obraz da pokažem da mi ne mogu ništa i da suze pretvaram u dijamante koji nikada ne gube sjaj. Pesma „Ja“ ima jake autobiografske momente... Poslušajte je pažljivo.
Story
STORY : Osim što to dozvolite publici samo ponekad, ko još može da vidi vašu ranjivu stranu?
J. K. : Pokazujem ja moju nežnu stranu, ali je niko ne vidi. Ili ne želi da je vidi. Ljudi vide ono što žele da vide kada je reč o meni. Veoma su zaslepljeni sopstvenim predrasudama, bile one loše ili čak dobre. I jedna i druga strana preteruje u preuveličavanju, a ja se ne bunim jer je to zlatni recept šou-biz uspeha. Ali moji najbliži znaju ko sam ja zapravo.
STORY : Da li vam je upravo kreativni rad na ovim zahtevnim projektima pomogao da prevaziđete sve što vam se desilo u prethodne četiri godine?
J. K. : Ako mislite na majku, ona je moja živa rana koja ne zaceljuje. Samo sam se naučila da živim s tim. Ako mislite na Duška, on se potrudio svim silama da mi oteža svaki sekund života i pokaže kakva je životna greška, a ako mislite na linč koji s vremena na vreme doživljavam od javnosti, to vidim kao veliku motivaciju i inat. Zato postoji i pesma „Minut“ na kraju kojom zahvaljujem svima! Sve to što sam nabrojala, učinilo me je ovako jakom.
Komentari (0)