Pevačica Anabela Atijas ne krije da je imala teško detinjstvo. Iako o svom odrastanju retko govori u javnosti, bol koju je iskusila u mladim godinama ostavila je neizbrisiv trag na njenoj duši. Naime, nakon što je Anabelina majka napustila porodičnu kuću, pevačica se suočila sa gubitnom voljene osobe, a potom je na svojoj koži osetila sve nedaće koje su nemiri u zemlji sa sobom doneli.
– Mami je bila velika želja da me skloni odavde jer u Srbiji u to vreme nije bilo nimalo naivno pogotovo za devojku kao što sam bila ja od 17 godina. Svoj 18. rođendan sam dočekala u izbegličkom kampu u Treleborgu. Nekih dva dana po dolasku je bio moj rođendan – prisetila se pevačica, pa nastavila:
– Kada se setim, obuzme me tegoba neka i neko sivilo. Nije tamo ništa bilo loše, sve su skockali, sobe su bile prelepe, ali jednostavno duša je bila prazna, nedostajali su nam naši voljeni. Sada ne mogu sada pričam o tome. Jednostavno iako je sve prošlo i puno sam radila na tome, na suočavanju sa tim traumama i bolima, ali kako ste me pitali, vratili ste me u tu atmosferu – otkrila je Anabela koja u to vreme nije znala gde joj se otac nalazi.
– Nisam znala gde je. Ni ja, ni moja sestra koja je tad bila mlađa od mene devet godina. Obe smo imale očeve koji su ostali u ratom zahvaćenom području. Jedino što smo mogle da čujemo je to da ih nema na spisku poginululih.
– To je jako velika bol. Ja sam to sve zaboravila, sad me vraćate.. Mislim nisam zaboravila nego potisla.. Mislila sam da ga više neću videti. To je sve prekinuto, uništeno. Zadnji put kad me je video ja sam bila devojčurak od šesnaest godina, sledeći put se srećemo ja nosim bebu od osam meseci – priznala je Anabela kroz suze.
Komentari (0)