Tri i po decenije uspešne karijere je iza majstora karatera IV dan Tatjane Petrović. Više od 36 godina višestruka evropska i svetska prvakinja provela je po takmičenjima širom sveta, dobijala je čak ponude Kanade da ostane i bori se pod njihovom zastavom, bude na čelu tima kao selektor, međutim, svoju ljubav prema domovini ona nikada nije dovodila u pitanje. DomTanje Petrović oduvek i samo bio je u Srbiji, gde se rodila, stekla diplomu Pravnog fakulteta, doktorirala, dobila naslednike Taru i Mateja, udala se za Roberta Ropreta, pa razvela, stekla veliki broj prijatelja, osnovala karate klub i zaslužno dospela na čelo pojedinih sportskih organizacija, gde je i dan-danas.
Tanja nikada nije krila da je svet u koji je često odlazila i iz njega se još srećnija vraćala imao velikog uticaja na nju i razvoj njene ličnosti, stoga ne čudi što je deo tog sveta, bar ono što joj se dopalo, prenela u Srbiju na svoju porodicu, naslednike, pa i karate polaznike. Sve pohvalno iz različitih kultura sa kojima se susretala, nagrade, detalji i uspomene krasi dom Tanje Petrović. U najvećoj meri oseća se duh Japana, na policama su lepeze, štapići, a dnevni boravak od trpezarije razdvajaju japanski prenosni paneli.
U Tanjinoj kuhinji se možda čak i najviše oseća pomenuti japanski duh. Naime, prvakinja u karateu obožava istočnjačke specijalitete, čorbice, rižu pripremljenu na više načina, tofu, soju i sve ono što je za Japance specifično, a čini se da se i njeni naslednici koji su takođe ljubitelji karatea poistovećuju.
U jednom delu trpezarije smešten je i samurajski mač, statue gejše, poruke na japanskom pismu, drugi deo pak krasi klavir koji je naučila da svira kao mala i danas voli da povremeno za prijatelje zasvira. Tanja je inače svestrana, svakakvim veštinama raspolaže i konstantno se nadograđuje, a njeni naslednici je u tome prate zbog čega tvrdi da je najponosnija majka na svetu. Sina i ćerku smatra najvećim svojim dostignućem, ali i svojim najvećim osloncem i podrškom.
Komentari (0)