Deda Novaka Đokovića progovorio o porodičnim tajnama
Pored tenisa, prvi reket sveta, kao što je svima poznato, najviše pažnje posvećuje svojoj porodici, te smo često bili u prilici da čujemo kako u javnosti govori o svom pokojnom dedi Vladimiru, ocu Srđana Đokovića, kojem je posle smrti posvetio i pobedu kada je igrao protiv Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova. Njih dvojica bili su jako bliski i povezani, pa je najboljem teniseru sveta dugo trebalo da preboli taj nedostatak posle njegove smrti, navodi "Ekskluziv.rs", dok je deda Novaka Đokovića sa majčine strane, i te kako ponosan na svog najstarijeg unuka, te ne propušta nijedan njegov meč preko malih ekrana.
Naime, Dijanin otac, Zdenko Zagar, živi sam na Čukarici i Đokoviće ne viđa često, a u jednom intervjuu od pre nekoliko godina, kako saznaje "Scandal", bez zadrške je govorio o porodičnim odnosima.
- Ovde nema nikoga osim mene, knjiga i fotografija na zidu. Deca su otišla na svoju stranu. Od prve supruge, Dijanine majke sam razveden, a druga supruga živela je sa mnom, ali je preminula 2017. godine, i od tada sam sam. Zbog toga mi svako društvo prija - rekao je Zdenko u svojoj ispovesti i dodao da ga jako pogađa kada čuje zlonamerne komentare na račun Novaka:
- Ceo život se bavim sportom i znam da je fizička aktivnost jako bitna, a pogotovo ako uneseš malo dobre volje i tako ćeš pobediti ono što ne valja. Ja sam ove godine prisustvovao turniru i nemam koronu (smeh). Unuk dobio, dedu zaobišla. Ja ne znam zbog čega ga stalno osuđuju. Po meni je to prljavo razmišljanje, nažalost. Jedini povod i razlog da se baci ljaga na njega je to što je Srbin. Da, da. Zato što je on Srbin iz tamo neke nedođije, jer ne znaju gde je ta Srbija i Beograd. Bolji je i čuveniji od svih njih što vređaju, eto. Sve se objašnjava u tri reči. Sve to smeta Nadalu, Federeru i još dvadesetorici koji su ispod njega. A da ne govorim o onima ostalima. Ja neću da komentarišem te bljuvotine. Teško je sve to i treba ignorisati - rekao je deda Novaka Đokovića i dodao da Nole ima puno pravo da se predstavlja kao Srbin, iako po majčinoj strani ima hrvatske krvi.
- Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali.Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla. O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se pradstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome - istakao je Zdenko koji je, kako piše "Scandal", dodao da mu porodica Đoković brani da se oglašava:
- Ja bih vrlo rado pristao, ali porodica mi brani da se oglašavam. Ne znam šta im smeta kad ja sve lepo pričam i kažem onako kako jeste, ali oni ne dozvoljavaju i jako se ljute kad se oglasim - rekao je Zdenko koji je svojevremeno rekao par reči i o njihovim porodičnim odnosima:
- Svašta se izdešavalo u našim porodičnim odnosima. Nisam mnogo učestvovao u Novakovom odrastanju. Pre nego što je rođen, ja sam četiri godine bio u Prištini. Bivša supruga i deca su živeli u Beogradu, a ja tamo. Dolazio sam vikendom. Posle sam se razveo od bivše žene, pa sam bio prinuđen da se malo distanciram od svoje porodice. Kontakrirao sam ja njih, ali to nije bilo to. Dijana je mene krivila za razvod, i to ne može da oprosti mi. Ja smatram da je za razvod uvek potrebno dvoje. Koliko je muškarac kriv, toliko je i žena kriva- Žao mi je što je sve tako ispalo - ispričao je tada, prema pisanju "Scandala", u emotivnoj ispovesti deda Novaka Đokovića i istakao šta misli o Srđanu Đokoviću:
-Srđan nema veze s tim što ćerka nije komunicirala sa mnom. On je jedan čudan čovek koji uvek ima pozitivnu perspektivu gledanja na stvari i događaje. To je nešto neverovatno. On je kupio Novaku, kada je bio malecki, prvi reket. Kad se mali hvatao tog reketa onim rukicama, svaku loptu je udarao kao da je profesionalac. To je nečuveno da može neko imati ideju da voli tenis. Srđan je bio taj koji ga je gurao, podržavao i video perspektivu na neki način. A sve se dešavalo u vreme nestašice i finansijskih problema. Dijana je po 25 sati radila tamo na Kopaoniku u restoranu… Baš su se mučili. U to vreme smo bili slabo u kontaktu, ali ja sam verovao da će uspeti da prevaziđu sve. Sećam se da su Dijana i Srđan imali nešto zakazano, pa su onako malenog Novaka doveli kod mene i pokojne žene na čuvanje. Proveo je s nama celu noć. On je mene tada prihvatio kao da se znamo 100 godina. Na neki način mi je pokazao kao mali kakva je njegova psihologija. Bio je kulturno i normalno dete. Ali, mi smo jako malo vremena proveli zajedno tokom njegovog odrastanja. Više vremena je provodio sa drugim dedom, Srđanovim ocem. Bili su mnogo bliži. Stanovali su jedno vreme kod dede. Taj deda je znao da ga uhvati za ruku i odvede na tenis. Par puta sam i ja išao kad on nije mogao.
Komentari (0)