Dok se profesionalnim fudbalom bavio aktivno i kao veliko pojačanje stigao u redove slavnog Čelzija, da će nastupiti teški daniMateje Kežmana, nekadašnjeg reprezentativca Srbije i Crne Gore, možda i najteži u životu, on nije ni slutio tada, misleći da su svi njegovi sportski snovi ispunjeni. Ni renome nemilosrdnog igrača koji se oseća beskorisno ako na utakmici postigne "samo" jedan gol , nije ubedio tadašnjeg trenera Žozea Murinja da mu je mesto u startnoj postavi, i umesto da broji postignute golove i povećava cifru na svom bankovnom računu, bivši fudbaler Partizana i Holandskog PSV- a počeo je da sumnja u svoje mogućnosti.
- Ovo je bila najteža godina u mojoj karijeri. Došao sam u Čelzi na velika vrata, kao prva zvezda PSV- a i najbolji strelac holandskog prvenstva, očekivao sam mnogo. Nisam dobio pravu šansu da pokažem koliko mogu. Teško mi je bilo da objasnim samom sebi zašto, uprkos dobroj igri, sedim na klupi. U jednom trenutku sam izgubio samopouzdanje. Prvi put u karijeri razmišljao sam da se predam, da dignem ruke od svega. Često sam se preispitivao i tražio prave uzroke za izostavljanje iz tima. Bila je ovo godina velikih iskušenja puna uspona i padova - rekao je svojevremeno Kežman koji i danas ne može da odgonetne zašto ga je trener Murinjo slao u debelu hladovinu klupe za rezervne igrače.
Retko mu je davao šansu da zaigra, a na teren ga je slao u poslednjih desetak minuta utakmice, kad bi pobednik u većini slučajeva već bio poznat.
- Sve bi mi bilo jasno da Murinjo nije insistirao da dođem u Čelzi. Da me on nije ubedio da je londonski klub pravo mesto za moju dalju afirmaciju, sigurno bih otišao u neku drugu sredinu. Retko sam igrao, još ređe postizao golove, jer bilo je mesta samo za jednog napadača. On je veliki stručnjak iza čijeg rada stoje rezultati. Žao mi je samo što u meni nije prepoznao čoveka koji zbog borbenog karaktera može mnogo da mu pomogne. Strašno je arogantan i gladan uspeha. Nikad ne odustaje. Ni ja, kao ni ostali igrali, nisam imao preterano dobru komunikaciju sa njim. I pored svega Murinjo je trener od koga sam mnogo naučio.
U danima dok se obračunavao sa unutrašnjim nemirom, te da teški dani Mateje Kežmana što pre budu iza njega, najviše mu je tada pomogla porodica i vera.
- U kaseti u svlačionici imam nekoliko ikona kojima se molim uoči svakog treninga ili utakmice. U Čelziju osećam negativnu energiju. Šanse koje sam ranije kao od šale pretvarao u golove, ne mogu da realizujem. Samo na našem stadionu Stanford Bridžu, desetak puta sam pogađao stative i prečke. Očigledno da tu nešto nije u redu. Moji duhovnici su me savetovali da se oduprem zlim silama. Dugo sam molio Boga da dođem u veliki klub, a mesec dana kasnije da odem iz njega - istakao je tada fudbaler koji je bez obzira na status u klubu, svojim profesionalnim odnosom prema obavezama i postojanim etičkim sistemom zaslužio poštovanje svih u Čelziju, jednom od tada najboljih i najbogatijih klubova u Evropi.
- Izuzetno cene moj borbeni duh, na treninzima sam ih uvek terao da daju maksimum, da se ne štede. Oni dobro znaju kakav sam igrač. Pokazao sam im šta mogu i da nisam slučajno tu zalutao. Njihova podrška, posebno kapitena Džona Terija i Frenka Lamparda, pomogla mi je da ne napravim neki eksces.
Teško se fudbalski as privikao na epizodnu ulogu u pomenutom klubu, a ti teški daniMateje Kežmana i bolan period kroz koji je prolazio iza njega su zahvaljujući porodici koja je sve vreme bila uz njega.
- Uz suprugu Emiliju i decu, sve je lakše, pa i sedenje na klupi Čelzija. Nije bilo lako istrpeti me u danima kad sam nervozan dolazio kući nezadovoljan tretmanom u klubu. Emilija mi je najčvršći oslonac. Dugo smo zajedno, bila je sa mnom kada sam bio niko i ništa, kad sam igrao kao pozajmljeni igrač u Pirotu. Naša ljubav je postojana i trajna. Kad završim obaveze u klubu, odmah krenem kući kako bih što pre video porodicu - govorio je ranije Mateja koji je na brak sa Emilijom, sa kojom ima troje dece -Lazara, Aleksandru i Jakova, stavio tačku 2014. godine, zatim je živeo u vanbračnoj zajednici s Marijom Perković, koja mu je rodila sina Filimona, da bi srodnu dušu pronašao u današnjoj supruzi Tari Šumonji koja mu je podarila peto dete, sina Luku.
Komentari (0)