Đokovići su nam otvorili svoj porodični album sa venčanja Đorđa i Saške: Pogledajte ekskluzivne fotografije sa svadbe godine
Venčanje Đorđa Đokovića na crnogorskom primorju sada po prvi put pred vama
Danas su retke ljubavne priče u kojima su dvoje mladih u dvadesetim godinama toliko sigurni u svoju ljubav da ne žele da čekaju ni trenutka kako bi je ozvaničili. U vremenima kada više čitamo o razvodima, kratkim vezama i burnim raskidima lako se pomisli da srećan kraj uopšte ne postoji. Ipak, sa Aleksandrom Veselinov Đoković (23) i Đorđem Đokovićem (27) nije tako teško verovati u bajke. Zavoleli su se relativno skoro, prošlog leta, i od tada se nisu odvojili nijednog trenutka. Ponosno stoje jedno uz drugo u svakoj životnoj situaciji, ističu da su se tako jako povezali da su sigurni da će ostariti zajedno. Svoju ljubav prošle nedelje krunisali su prvo sklapanjem braka u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, a zatim i građanskim venčanjem u Portonovom u Crnoj Gori. Upravo u ovom magičnom letovalištu ugostili su svoje porodice i najbliže prijatelje na svadbenom veselju za koje oni koji su imali čast da budu pozvani kažu da je jedno od najveselijih i “najluđih” kojem su prisustvovali. Saška i Đole svoj porodični album otvorili su ekskluzivno za čitaoce magazina “Story”, a s nama dele i prve utiske s venčanja i otkrivaju nepoznate detalje o svojoj ljubavi, ali pričaju i o pritisku koji trpe zbog slavnog prezimena koje sada oboje nose.
STORY : Retko ko se odluči da mu venčanje traje 48 sati, stiče se utisak da ste brinuli da sve zvanice provedu dva nezaboravna dana.
ALEKSANDRA VESELINOV ĐOKOVIĆ : Pre svega, cilj nam je bio da naše venčanje svi pamtimo zauvek, da ga se prisećamo sa osmesima na licu i da se svi dobro zabavimo. Zato smo odlučili da smanjimo broj zvanica što je više moguće, da zovemo samo članove porodice i najbliže prijatelje. Bila su to dva zaista savršena dana, uz sjajnu žurku, izvođače koji su nas zabavljali, vreme nas je poslužilo, dekoracija i hrana su bile perfektne... Ono što je najvažnije, porodice i prijatelji sa obe strane sjajno su se uklopili, atmosfera je bila pozitivna i vesela i, u stvari, to je ono što je učinilo naše venčanje i celokupno slavlje idiličnim.
STORY : Crkveno venčanje delovalo je vrlo emotivno, kako ste se osećali dok ste se jedno drugom zavetovali na vernost pred Bogom i jeste li inače religiozni?
ĐORĐE ĐOKOVIĆ : Upravo je crkveno venčanje za nas dvoje bilo najznačajniji čin. Venčao nas je sveštenik kod kog rado idemo i koji ima posebno mesto u našim životima. Bilo nam je važno da upravo on bude taj pred kojim ćemo se zakleti na vernost. Odabrali smo Crkvu Svetog Marka jer nas povezuje od samog početka naše veze. Sve je to bilo veoma emotivno za nas i moram da priznam da sam imao pozitivnu tremu koja je nestala onog trenutka kad je Saška izašla iz automobila i kada smo se prvi put ugledali.
STORY : Da li ste sami organizovali venčanje ili ste to prepustili agencijama, kako to mladenci danas obično rade?
A. V. Đ. : Od samog početka planiranja venčanja bili smo usaglašeni. Razgovor o tome kako će sve izgledati, koliko će gostiju doći, kakav će dress code biti, kakvu dekoraciju želimo i gde želimo da se sve to odigra, trajao je svega pet minuta. Podelili smo uloge, ja sam bila zadužena za estetiku, dekoraciju, poklone koji su gosti dobijali, a sadržali su muške i ženske kupaće kostime, šešire i torbe mog brenda “Saash”.
Đ. Đ. : Do mene je bilo da organizujem muziku, protokol i ono najvažnije – da usrećim svoju mladu i ispunim joj svaku želju (smeh). Naravno, pomoć je bila potrebna i neizmerno smo zahvalni svima koji su učestvovali u organizaciji i proslavi naših najvažnijih dana.
STORY : Zašto ste se odlučili baš za Portonovi kao lokaciju svadbenog veselja daleko od Beograda?
Đ. Đ. : Naša želja bila je da građansko venčanje provedemo na bajkovitoj peščanoj plaži i da otputujemo na mesto koje nije daleko, a na kom će sve naše zvanice moći da ostave sve svoje brige i misli kod kuće i dođu samo s malim koferom potrebne odeće i dobrim raspoloženjem, pa je Portonovi bio logičan izbor.
Pročitajte: Prelepi mladenci: Prve fotografije crkvenog venčanja Noletovog brata Đorđa, mlada ima venčanicu iz snova (FOTO)
STORY : Saška, promenili ste nekoliko venčanica u toku dva dana. Koliko je bilo teško odabrati ih i čime ste se vodili?
A. V. Đ. : Bilo je dosta događaja u toku dva dana, pa sam želela da imam različite haljine. Iskreno, najveći izazov bio mi je dizajniranje venčanice za građansko venčanje u ime mog brenda “Saash”. Uživala sam u procesu rada, finalni proizvod je stvarno bio savršen i time sam najavila i čime ću se baviti u skorijoj budućnosti.
STORY : Možete li opisati atmosferu na svadbenom veselju u Crnoj Gori? Prema onome što smo videli na društvenim mrežama, bilo je baš veselo.
Đ. Đ. : Otkako smo se vratili u Beograd, sumiramo utiske i prilično je teško pronaći reči kojima bismo mogli da opišemo kako smo se proveli na venčanju. Kako rečima opisati sreću i zadovoljstvo kada doživiš nešto o čemu si maštao ceo život?
A. V. Đ. : Veselje nije stalo puna dva dana, gosti su sve vreme bili na nogama i nikome nije falilo energije. Što se nas dvoje tiče, bili smo srećni što naše porodice i prijatelji toliko uživaju i što smo zvanično muž i žena.
STORY : Oboje ste prilično mladi, vaši vršnjaci se retko u tim godinama odlučuju za brak. Reklo bi se da je vaša ljubav po mnogo stvari drugačija budući da se relativno brzo shvatili da ste jedno za drugo.
A. V. Đ. : Mi smo se od prvog dana povezali, zaista. Nama nije bilo potrebno da se prilagođavamo jedno drugom jer se savršeno razumemo u svakoj životnoj situaciji. Prilično brzo smo počeli da živimo zajedno i nama je ovaj korak samo kruna ljubavi.
STORY : Đorđe, šta je to što ima Saška što vas je potpuno opčinilo?
Đ. Đ. : Pre svega, kada sam je upoznao, opčinila me je njena jedinstvena lepota, njen osmeh. Kako smo se upoznavali, tako sam se iznova zaljubljivao, iz dana u dan, u njene oči, strast… Pažljivo sam je slušao i pratio i na kraju shvatio da je ona moja srodna duša, moja svrha i moj životni saputnik.
Pročitajte: Pogledajte te stajlinge: Jelena i Novak Đoković sa decom na venčanju Đorđa i Saške, Tarina haljinica će vas oduševiti (FOTO)
STORY : Saška, osećate li pritisak, budući da ste ušli u najpoznatiju srpsku porodicu i svom dodali to čuveno prezime zbog kog ćete zauvek biti pod lupom?
A. V. Đ. : Zaista ne osećam nikakav pritisak, Đorđe i ja gradimo naše živote i karijere i to je jedino što nam je bitno. Svesni smo da postoji veliko interesovanje i pritisak medija, ali se mi trudimo da našim uspesima prevaziđemo breme prezimena Đoković i tako pišemo našu sopstvenu priču.
STORY : Prema onome u šta smo imali uvid, imamo utisak da ste u Đokovićima prihvaćeni od prvog dana.
A. V. Đ. : Zahvalna sam što je tako. Imali smo vremena da se svi upoznamo i dodatno zbližimo, da se čujemo i viđamo i bez Đoletovog prisustva. Za mene je bitno da se poštujemo i da nema zle krvi u porodici, a odnosi kakve smo s vremenom stvorili mnogo me usrećuju.
STORY : Kako su vaši prijatelji prihvatili vaš izbor?
Đ. Đ. : Naši prijatelji su od samog početka uključeni u našu vezu, a neki su bili i prisutni kada smo se i upoznali. Oboje smo prihvaćeni od starta i zbog toga smo i imali takve žurke prethodnih dana, jer se sada svi međusobno druže.
STORY : Prošlo je samo nekoliko dana kako ste venčani, da li se nešto u vašem odnosu menja sada kada ste i zvanično supružnici?
A. V. Đ. : Kao što smo i rekli, mi živimo zajedno od rane faze naše veze i ništa se nije promenilo otkako smo postali supružnici. Uživamo u ovoj ljubavi i zajednički život i brak nam može samo pomoći u tome.
STORY : Da li ste romantični tipovi, imate li neke trikove kojima pribegavate kako biste izbegli monotoniju u odnosu?
Đ. Đ. : Trikove nemamo, ali dosta razgovaramo. Tako dolazimo do svih rešenja, pomažemo jedno drugom u raznim sferama života i na taj način zajedno rastemo.
A. V. Đ. : Trudimo se da što više vremena provodimo zajedno, da sve delimo i da svakodnevno gradimo našu ljubav.
STORY : Odlučili ste da dodate svotu novca na iznos koji je magazin Story izdvojio za pravo na izveštaj s vašeg venčanja i da sve prosledite u humanitarne svrhe. Ne možemo ni da smislimo lepši način da počne jedna bračna priča.
Đ. Đ. : Baš tako, želeli smo da na taj način započne naša bračna zajednica. Oboje smo posvećeni humanitarnom radu i trudimo se i trudićemo se da uvek pomognemo onima kojima je to potrebno.
Komentari (0)