Odluka Nikoline Pišek da se vrati poslu svega par meseci od smrti supruga iznenadila je javnost
OdlukaNikoline Pišek da napiše autobiografiju o najturbulentnijim godinama svog života završila bi se unosno po nju, jer to bi, bez ikakve sumnje, bio bestseler. Potresni kraj lošeg perioda koji traje poslednjih nekoliko godina desio se pre pet meseci, kad je njen suprug Vidoje Ristović izgubio život. Nesreća za hrvatsku voditeljku, i njihovu ćerkicu Unu Sofiju, sama po sebi bila je ogromna. Ali ono što je posle sahrane usledilo delovalo je nestvarno. Na iznenadne javne prozivke i osude njenog svekra Miše Grofa skoro da i nije reagovala, osim nekoliko njenih izjava na samom početku medijske agonije, birajući drugačiji put za sebe i porodicu. Nikolina je odlučila da mržnja ne bude njena životna vodilja, već da svu energiju usmeri na svoju decu, posebno na mlađu ćerku, koju je gubitak oca zaštitnika potpuno devastirao. Visprena Zagrepčanka krajem leta je dogovorila poslovni angažman u Beogradu, gde će voditi novu emisiju na TV “Una”. Ali to ne znači da će se preseliti u rodni grad svog supruga. Tu opciju TV lice uopšte i ne uzima u razmatranje iz više razloga, od kojih je jedan njen svekar. S Nikolinom razgovaramo baš na dan njene godišnjice braka.Da je Vidoje živ, slavili bi devetu godinu bračne sreće.
STORY : Kako je došlo do toga da voditeljski angažman dogovorite u Srbiji, tj. u Beogradu?
NIKOLINA PIŠEK : Zadovoljna sam jer ulazim u ekipu kojoj verujem i u projekat koji zvuči veoma dobro. Zanimljiv je i radiću s nekim ljudima s kojima sam već sarađivala, a to čini da se osećam komforno, i to mi je u ovom trenutku potrebno. Isto kao što mi je potreban posao da se osetim korisno, živo i da skrenem misli. Shvatila sam u ovom periodu da sam sebi najbolja kad sam okupirana, slobodno vreme me tera na loše misli.
Odluka Nikoline Pišek je da zaštiti sebe i ćerku od bivšeg svekra
STORY : Zbog čega niste želeli da se preselite u Beograd, budući da ovde imate angažman? Zbog previše bolnih uspomena?
N. P. : Vidoju i meni Beograd je uvek bio u planu, ali naš životni cilj bio je preseljenje u Zagreb, gde smo gradili kuću i gde je Una išla u školu. To je bila zajednička odluka, nisam je donela sama, a i Vidoje je bio u postupku dobijanja hrvatskog državljanstva. Pristupili smo tome s velikom ozbiljnošću, i za mene povratka u Beograd nema, jer je moje dete upravo krenulo u drugi razred. Ne bih da dovodim ćerku u opasnost u blizini dede pomračenog uma.
N. P. : Moram da budem odlučna i razborita i sposobna i srećna zbog moje ćerke, koja u meni traži slamku spasa. Izgubila je tatu, zaštitnika, i ima samo mene. Težak je teret pao na mene, s obzirom na to da je Vidojev otac, nažalost, pomračenog uma od bola u meni i Uni našao neprijatelje. Moram da budem stena o koju će se razbiti sve njegove loše namere. To sam sklonila na stranu, i time će se baviti institucije, ja moram da zaštitim ćerku na najbolji mogući način od svega, pa i od njenog biološkog dede.
Komentari (0)