Bol Zorice Brunclik ostavila trag, od majčine smrti ne želi da priča o ružnim stvarima...
Koncertom na Tašu Zorica Brunclik obeležiće 67. rođendan i 50 godina uspešne karijere. Tri je, kako ponosno tvrdi, provela po kafanama, kalila se, a kada ju je sreća pogledala i uspela da snimi pesmu i album, nije prestala da niže hitove, koje je publika gromoglasnim aplauzom uvek pozdravljala, vrlo često bacajući joj cveće, plišane igračke i kese bombona na binu. Korak po korak, Zorica se iz malog siromašnog dvorišta majke Zlatije vinula u sam vrh estrade, a po svemu sudeći, tu će još dugo ostati. Za mnoge stvari, uprkos
godinama, kaže da je i dalje đak prvak, da neretko na isto mesto glavom lupi u zid, ali kada je reč o muzici, a bogami i ljubavi, tu joj nema premca. U braku s virtuozom na harmonici Miroljubom Aranđelovićem Kemišem (64) stvorila je život iz bajke. Tvrdi da sada, kada su naslednike Zlatu, Mariju, Miljanu i sina Đorđa izveli na pravi put, proživljavaju ponovo prve godine zabavljanja. Jedno drugome poput tinejdžera izjavljuju ljubav, nerazdvojni su, a često brak dug 37 godina nadograđuju iznenađenjima.
Unuci su im posebna zabava, ponos i najveće bogatstvo. Uživaju u njihovoj neiskvarenosti i iskrenosti, te su im u dvorištu napravili igralište kakvo se samo poželeti može. Neko bi iz svega navedenog zaključio da Zorica živi život o kom mnogi sanjaju, što nije daleko od istine. Imala je ona i loših dana, ali o njima nerado govori jer želi samo o lepom da misli i ide napred. Proteklih nekoliko meseci potpuno je fokusirana na pripremu koncerta iako je organizaciju dobrim delom prepustila suprugu. Priznala nam je da planira da napravi pravu rođendansku žurku, da đuska, peva, smeje se, pa ako je emocije ponesu, i zaplače na sceni. O koncertu, braku i naslednicima, ona govori za „Story“.
Bol Zorice Brunclik vezan je za period detinjstva, ali i gubitak majke Zlatije od koga se jedva oporavila
Budući da vas slušaju i oni sa sedam i oni sa 77 godina, da li ćete korigovati repertoar i možda otpevati više novijih pesama?
-Repertoar se prilagođava prostoru, ozvučenju i satnici jer se ne pevaju iste numere na početku, kada atmosfera dođe do usijanja i na samom kraju. Što se publike tiče, primetila sam da, bez obzira na godište, svi emituju jednaku energiju. Mlađi me vole možda zato što me njihovi roditelji slušaju ili sam im pak lično zanimljiva kao pojava, ali činjenica je da se svi oni venčavaju uz moje pesme, dobijaju decu, slave rođendane, krštenja i sada, nakon 50 godina pevanja, mogu s ponosom da kažem da sam mnoge generacije uveselila.
Boško Karanović
Godine bogate karijere su iza vas, kada pogledate u retrovizor, šta je to što volite da zapamtite, a šta da zaboravite?
- Ponosno ističem da imam tri godine staža po kafanama i 47 na estradi. U odnosu na sve ono što mi je Bog dao, bilo bi potpuno mazohistički da se osvrćem na loše. Sumiranje ne praktikujem, ne volim, niti imam praznog hoda za to. Miroljub i ja smo stalno uposleni, mladi smo duhom. Negativnu energiju nastojim da izbegnem kad god mogu. Čak i kada me neko od familije pozove, kurtoazno pitam je li zdrav, jeste. Ne trpim analize bolesti. Ajde da pričamo nešto lepo. Suviše je kratak ovaj život. Dok sam se okrenula, punim 67.
Sitnice me čine srećnom, ne zato što sam takva po karakteru, nego zato što sam u tim godinama. Ne postavaljam više sebi ciljeve, već se okrećem osnovnim postulatima – porodici, prijateljima, pre svega mužu. Nedavno smo svi porodično pošli na svadbu sina kolege Đanija. Pogledala sam ćerke, sina, zetove, snaju i pomislila: „Bože, vidi ti ovo bogatstvo, lepi, zdravi, vaspitani, kulturni, nadasve pošteni.“ U tom momentu sam bila presrećna. Jedino što se na ovom svetu ne naplaćuje jesu ljubav i lepa reč. Meni muž
stalno govori da sam riba do bola, baba – riba. Kad mi kaže: „Pa, mama, ne može ti niko ništa, ti si najbolja“, iako znam da to nije istina, prija mi.
U kojoj meri vam znači to što je vaš emotivni partner preuzeo na sebe sve oko organizacije koncerta, dok je vama, kako ste kazali, ostalo jedino da budete lepi i pripremite glas?
- Mnogo mi smeta taj izraz partner. Miroljub i ja nismo partneri čak ni u kartama. On je moja ljubav, jedna smo duša, dva tela. Stalno jedno drugome ulepšavamo život i pojačavamo dozu ljubavi, pažnje i posvećenosti. Radimo zajedno, nerazdvojni smo 37 godina, a nikada nam nije dosadno. Slagaće vas onaj koji vam kaže da na braku ne mora da se radi. Prvih godina je i kod nas bilo prilagođavanja, posao vas melje, deca, obaveze. Prethodno smo imali po dva braka, decu, tako da nismo stigli da budemo obični momak i devojka. Sada sve nadomešćujemo. Ponašamo se kao da smo se tek uzeli i nemamo decu,
priređujemo iznenađenja, poklone... Radoznala sam šta ću od njega dobiti za rođendan.
Nekoliko puta ste spomenuli da vam je kuća nakon odlaska dece ostala prazna. Koliko često praktikujete porodična okupljanja?
- Vrlo često su tu. Pogotovo leti. Deda je bio mudar, napravio je za unuke sadržaj, pa roditelji moraju da ih dovedu (smeh). Tada otvorimo letnju kuhinju, trpezaraiju, bazen, roštiljamo, kuvamo, svako nešto radi, deca se kupaju. Vriska i cika po ceo dan, predivno. Kada nam se smuči galama, Miroljub i ja im kažemo: “Da li ste videli ova vrata kako iznutra izgledaju? Odosmo mi”.
Čini se da ste na profesionalnom i privatnom planu ostvarili sve što ste želeli. Da li je ostala neka neostvarena želja?
- Imala sam želju da upoznam patrijarha Pavla, ali on je preminuo. Da imam kuću sa stepenicama kao u filmovima na dve strane sa velikim holom, sad me to ne interesuje, treba brisati prašinu. Takođe mi je san bio da imam „mercedes“ kabriolet. Hteo je muž da mi ga kupi, ali baš u tom periodu moja mama je umrla, dugo se nisam od toga oporavila i nisam vozila. Sada imam samo želju da se ujutru probudim, zahvalim Bogu na tome i da me ništa ne boli. Imam i želju da ovaj rođendan proslavim kako dolikuje – na sceni, da
sve bude u redu i prepuno emocija.
Komentari (0)