Vesna de Vinča (64), spisateljica, novinarka, doktorka komunikologije i producentkinja, žena s nepresušnom energijom i, kako otkriva, s tajnom razvoja u “velikom ograničenju” – započinje novi život na svom renoviranom brodu na ušću Save u Dunav. Harizmatična Beograđanka kaže da su seobe njena sudbina. "Poslednjih osam godina provela sam s mamom da joj dam snagu da duže i kvalitetnije živi. Moja Tanjicaje prošle godine otišla na nebo. Onda sam se preselila na brod. Izgleda da svakih 10 godina krećem ka nekom novom početku, nekom novom životu”, u dahu nam govori direktorka kompanije "Miss Yu", koja je posvetila mnogo pažnje svakom detalju u uređenju enterijera plovećeg doma.
Zavirite u brod Vesne de Vinče - oaza na ušću Save u Dunav
Boško Karanović
Koji je to po redu novi život?
- Ovo je šesti početak i moj šesti život. Prvi život bio je pitanje odrastanja, divno detinjstvo i mladost kod Hrama, završetak studija ekonomije i magistratura s prosekom 10. Tata mi je tada ponosno rekao da sam dokazala da sam najvrednija i da sam tako pobednik na fakultetu, a onda dodao da se u životu ljudi dele na pametne i glupe, bez obzira na diplomu. Bilo je vreme da dokažem i da sam pametna, znači snalažljiva, sposobna da se prilagodim situacijama, ali i da kreiram vrednost, kreiram svoj i tuđe živote. Obrazovanje je, dakle, samo početak, ali treba da težimo ka mudrosti. Krenula sam na put ličnog razvoja koji je bio trnovit, ali beskrajno uzbudljiv. Drugi život bio je moj uspešno propali brak s Langom i demistifikacija sna o braku i ljubavi. Imala sam san o idealnom braku, kakav su imali moji Tanjica i Minjica. Mislila sam da taj ideal i meni pripada, kako sam bila naivna... U prvom braku sam shvatila da postoji velika dobra ljubav, ali i ona druga – velika loša ljubav. Obe su strašne i munjevite, obe su – ljubav. Prva ti daje krila, loša te sputava. Lošu treba munjevito prekinuti. Nije lako, ali je moguće. Mnogi se zapletu u tu lošu ljubav, rode se deca, porastu strahovi od slobode. Taj pakao loše ljubavi uvek je put posut dobrim namerama. Posle sedam godina uzbudljivog života razvela sam se od Langa i napustila divno potkrovlje koje smo napravili preko puta Kalemegdana. Budila me je rika lavova (smeh). Stvarno me je budila, ne šalim se. U potkrovlju sam osmislila most i puzavice po celom prostoru. Sve sam to bez razmišljanja ostavila. Skoro sam postala pijanac.
- Trajao je 10 godina i vodio sreći i to u teškim trenucima devedesetih, bio je pronalaženje smisla i prave ljubavi. Moja najveća dobra ljubav, Predrag Vitas, bio je oličenje lepote – spolja i iznutra. Smisao sam tada našla u novinarstvu. Uspešno sam pobegla od nauke, iako tada nisam znala da je novinarstvo divan posao ako se na vreme ostavi, kako kaže Vinston Čerčil. Napravili smo divno potkrovlje na zgradi Vitasovog oca na Neimaru i uživali. Četvrti život bio je savladavanje bola zbog Predragove smrti, koja se desila uoči početka bombardovanja. Spas su bili lepota u kojoj sam se obrela „slučajno” s izborima za mis putovanja. Onda sam pobegla s Neimara od sećanja na bol i tada sam napravila brod, po ugledu na sojenicu na okeanu mog divnog druga Krisa, na Ki Largu na Floridi i počela da živim svoj novi san na reci. Peti život bio je za mamu. Preselila sam se u naš porodični stan kod Hrama, adaptirala ga i s mamom tamo uživala osam godina. Šesti život sad počinjem da živim. Opet sam na brodu, ali adaptiranom, a adaptacija je trajala od decembra. Opet me ljulja majka planeta! Svakog jutra hranim familiju labudova. Nedavno smo proslavili 16 godina od nastanka broda. Putovala sam sa Igorom Stefanovićem, mojim drugom iz Mense, koji radi za Spilberga i “Universal Studios”. Po povratku sam organizovala pripreme i izbor mis Srbije u Šarm el Šeiku, pa sam putovala u Jordan u Petru sa mis Srbije Anjom Radić na snimanje za "Zepter International". Bile smo i gosti u Kairu na Danu državnosti Srbije u našoj ambasadi. Putovanje je, to već znate – moja religija. Prezirem turiste. Trudim se da budem putnik. Putnik je onaj koga putovanje oplemeni, učini boljim.
Komentari (0)