Kada je muzička zvezda Merima Njegomirpreminula u 69. godini, javnost je znala malo. Zapravo, samo to da je pevačica izgubila život zbog kancera pankreasa. Niko nije ni slutio kakav je splet događaja prethodio prvoj dijagnozi, kada je Merima samoinicijativno, bez konsultacije s lekarom, sama otišla na magnetnu rezonancu i saznala da ima rak. A koliko je jak rolerkoster očekivanja, nade i razočaranja od prve dijagnoze Meriminog stanja do smrti zbog posledica sepse, znaju najbolje njene ćerke.
Da bismo saznali šta se dešavalo tokom dva meseca mučne borbe voljene i cenjene estradne zvezde, pozvali smo Meriminu najstariju ćerku Ljubicu Njegomir, koja likom neobično podseća na slavnu majku. Potom smo čuli da je talenat za pevanje nasledila od mame, ali ju je život odveo na drugu stranu, pa je danas vlasnica jednog od najpopularnijih poslastičarskih brendova u zemlji koji se bavi izradom torti. A kada smo je čuli s koliko ljubavi, želje i nedostajanja govori o majci, shvatili smo da će Merima Njegomir, osim kroz svoje pesme, živeti kroz svoju decu i njihovim najlepšim uspomenama vezanim za majku. Ljubica nam je pričala o svemu što se dogodilo od aprila prošle godine, kada je njena majka počela da oseća nesnosne bolove u stomaku, zbog kojih nije mogla da jede.
Koliko je prošlo od Merimine dijagnoze kancera do njenog odlaska i koliko ste dugo bili s njom tokom tog perioda?
- Dva meseca i deset dana. Svi smo bili s njom, sve četiri sestre. Posvetile smo se tome da ona bude bolje i da se izleči. To je bio veliki udar za nas. I za nju, bila je više šokirana tom dijagnozom nego mi. Nije mogla da veruje. Ona je živela tako da smo mi mislili da će umreti od infarkta, nikako nismo mislili da će se desiti kancer.
- Stomak je počeo mnogo da je boli u aprilu, išla je kod doktora koji ju je lečio od helikobakterije, koju je posledično dobila od korone. Radila je ultrazvuk i svi su bili u redu. Nekoliko puta je pitala doktora da uradi magnetnu rezonancu, jer se žalila da je "čudno" boli. Bila je vrlo intuitivna, rekla mi je da se pribojava da se radi o pankreasu. Ali smatrali smo da doktori, koji su mislili da nema potrebe da se zrači magnetnom rezonancom, znaju najbolje. Kad su bolovi postali toliko jaki da nije mogla da jede, bez konsultacije s lekarom otišla je da uradi magnetnu rezonancu i dobila je dijagnozu.
Kako je tekla terapija?
- Tad je krenuo jedan rolerkoster ili vihor u kom ni mi ni ona nismo znali šta radimo od raznih informacija. Svi su lekari posle dijagnoze prognozirali brz kraj jer se mama kasno javila. Bili su pesimistični. Mi smo mislili da će uspeti da se izbori. Sve smo probali. Njoj je bilo loše tokom druge hemioterapije, tada se sve pogoršalo, dobila je i bakteriju od koje joj se razvila sepsa. Neki doktori su rekli da je ta bakterija u skladu s bolešću, ali dobila ju je u bolnici. Na kraju je zbog bakterije dobila sepsu i zbog nje preminula.
Mislite li da je imala sreće s izborom lekara?
- Od početka je moglo sve da bude bolje. Od početka je lečena helikobakterija. Kažu da rak pankreasa počne da boli tek kada se potpuno razvije. Činjenica je da je ona pet meseci svakodnevno išla kod lekara tražeći rešenje za bolove koje je imala. To je bio prvi put da se ona posvetila nekom svom bolu, i to aktivno, ranije nije išla kod lekara zbog bolova. Lečila se kod jednog beogradskog eminentnog doktora. Računala je da on zna, ali, eto, on nije znao ili nije video. Imala je pet različitih dijagnoza svog stanja dok nije otkriven kancer.
Poslednje dane Merima je provela u bolnici.
- Tako je. Prvo u jednoj, odakle smo je praktično otele i odvele u drugu. Morala je da ode u bolnicu jer je dobila visoku temperaturu zbog sepse.
Komentari (0)