Ekskluzivne praznične fotke: Bane Tomašević i Jelena Ivanović predstavljaju svoja tri sina, Dušana, Bogdana i Stefana (FOTO)
Jelena Ivanović i Branislav Tomašević ekskluzivnno za Story predstavili naslednike
Godinu za nama bračni par Jelena Ivanović (45) i Branislav Tomašević (44) pamtiće isključivo po lepim trenucima, usputnim izazovima, ostvarenju poslovnih i privatnih ciljeva, sazrevanju trojice sinova, Dušana (15), Bogdana (13) i Stefana (6), ali i obeležavanju 15. godišnjice braka, posebne po mnogo čemu. Datum kada su stali na „ludi kamen“, skladni supružnici ove godine obeležili su fizički razdvojeni, jer je Branislav bio angažovan u Rusiji, dok je Jelena s decom ostala u Srbiji, ali to ih nije sprečilo da bar putem „skajpa“ i društvenih mreža jedno drugome izjave ljubav i poruče da im divno bračno putovanje tek predstoji. U vremenu kada je razvod postao uobičajna pojava Jelena i Branislav odično plivaju u bračnim vodama, dok na pitanje kako im to polazi za rukom, veselo odgovaraju: ”Tako što još uvek najviše volimo kada smo zajedno, u krugu porodice”. Okruženi svojim naslednicima, nekadašnja svetska manekenka, danas vlasnica modne agencije “J’s Management” i dramski umetnik i pevač proslaviće i predstojeće praznike, a za naš magazin otkrivaju ostvarenju kojih želja se u 2022. godini nadaju, da li su zadovoljni na koji način njihova tri naslednika pristupaju izazovima, čime jedno drugo stalno iznenađuju, ali i po čemu će pamiti godinu na zalasku.
Da li i za vas kraj godine obavezno predstavlja sumiranje postignutog u odnosu na zacrtano?
BRANISLAV TOMAŠEVIĆ : Postavljeni ciljevi su svi realizovani, jedino za čim žalim je što ih nije bilo više. Situacija s koronavirusom nije mi dozvolila da se razmašem koliko sam želeo. Uprkos situaciji, nisam sedeo skrštenih ruku. Za mesec dana počinjemo da snimamo šestu sezonu serije “Ubice mog oca”, dok peta kreće sa emitovanjem. Izlazi mi i singl koji su za mene napravili Jelena i Žika iz grupe “Zana”, peti po redu, a planiram da uradim i album, u okviru kojeg ću objediniti ovo što sam do sada objavio i ponešto novo. Takođe, radim u Narodnom pozorištu sa Sinišom Kovačevićem novu predstavu “Godine vrana”, a tu su i stari projekti na koje sam vrlo ponosan. Recimo, pozorišni komad “Velika drama” na moj rođendan, 22. februara, obeležiće 20 godina od premijernog izvođenja, a interesantno je da su jedini glumci koji su odigrali sve predstave dosada, a bilo ih je blizu 300, Ljiljana Blagojević, Vuk Kostić i ja.
Pročitajte: Jelena i Branislav Tomašević - Večera sa ukusom greha
JELENA IVANOVIĆ : Što se poslovnog segmenta tiče, ponosna sam što smo moja partnerka i ja u ograničenim uslovima zbog koronavirusa uspele da ostvarimo fantastične rezultate. Pozitivno smo pristupile svemu, a na našu sreću, manifestacije u modnim prestonicama, s kojima sarađujemo, održavale su se u specifičnim uslovima, tako da su naši manekeni ipak mogli da učestvuju. Za mene privatno, 2021. bila je godina transformacije, mislim da je tome doprinelo to što smo svi malo usporili, pa smo mogli više da se oslušnemo. Ranije mi se činilo kao da stalno jurim za svojim repom, dok sam sada imala vremena da bolje sagledam život i sve što sam do sada u životu postigla, kroz porodicu, karijeru, kroz uspomene koje nosim sa svih krajeva sveta koje sam uzduž i popreko obišla, ali i sve drugo što me čini zadovoljnom ženom.
Tekuća godina bila je posebna za vas iz još jednog razloga. U oktobru ste obeležili 15. godišnjicu braka.
B. T. : Ponekad pomislimo kako smo se juče venčali, a onda pogledamo sinove i kroz njih najjasnije percipiramo protok vremena.
Da li ste zadovoljni kako su se oni u prethodnoj godini nosili sa svojim izazovima?
B. T. : Njihovi ključni ciljevi su vezani za školu, međutim, pokazuju afinitete i za neke druge stvari. Recimo, najstariji Dušan ide na košarku i veoma je tome posvećen. Pre par dana prvi put je sam s drugom otišao na utakmicu Zvezda–Bajern, što je za nas bilo nešto novo i strašno, ali shvatili smo da lagano ulazi u tu fazu i u redu smo s tim. Sam svoje obaveze rešava, zapravo, sva trojica naših sinova to čine vrlo elegantno. Bogdan je neko vreme išao na glumu, sad trenira tenis, stalno nešto novo istražuje i najviše uživa da šeta po gradu i odlazi u bioskop. Stefan je, kao što ste i sami mogli da vidite, već dovoljno svoj. Mi ih usmeravamo ali ne pritiskamo previše, na taj način postaju odgovorni za svoje izbore. Znaju da smo tu kada zatreba ali se ne mešamo, puštamo ih da sami rešavaju izazove i da uče kroz svoja iskustva.
Pročitajte: U prodaji je 841. broj magazina „STORY"!
J. I. : Kod naše dece je dobro to što su iskusila i grad i selo. Satima su u stanju da šetaju po šumi, istražuju, pecaju, igraju se, planinare. Naučili su na život van grada i ne beže od obaveza. Uvek su tu kada treba da se pokosi ili okopa bašta i vrlo jasno su upućeni u to da hrana dolazi iz zemlje, a ne iz marketa ili preko službi za dostavu.
B. T. : Shvatili su šta znači život. Na primeru su iskusili da je čovek napravljen tako da se budi u zeleninu, uz cvrkut ptica i u miru. U gradu su deca, nažalost, otuđena. Dopisuju se putem video-igrica ili društvenih mreža, drugom rečju virutelnog sveta, što im mi takođe ne branimo. Ne možemo od toga da ih izolujemo, ali nam je važno da znaju šta je baza i na čemu se život zasniva.
Jesu li zbog toga skromniji ili primećujete da im je lista novogodišnjih želja svake godine sve duža?
J. I. : Različiti su karakteri, samim tim i želje su im drugačije, ali vrlo primerene uzrastu. Lepo je, međutim, to što su i dalje najsrećniji kada smo zajedno. Novogodišnju noć provešćemo kod prijatelja u Beogradu, a Božić ćemo obeležiti na našem seoskom imanju uz sve tradicionalne običaje.
Koliko je velika vaša lista želja?
J. I. : Kada si mlad, želiš da se dokažeš u karijeri, da nađeš partnera, da se skućiš, pa da osnuješ porodicu i da se posvetiš deci, a onda dođe trenutak kada si to sve postavio i kada je vreme da se, uz sve izazove i raskoši kojima te je život obogatio kao ličnost, vratiš brizi o sebi. To je onda kada sebe više ne gledaš kroz titule koje te javno obeležavaju, niti kroz materijalna postignuća, već osluškuješ “ko si” i “kako si”.
Kažete da sinovi za sada vole da s vama obeležavaju praznike, da li ste spremni na to da će se to s njihovim godinama, zrelošću, a pod uticajem društva ili devojaka, koliko sutradan promeniti?
B. T. : Ma koliko da je teško roditeljima kada deca napuštaju porodično gnezdo, mislim da ih treba pustiti da imaju svoje letove. Uostalom, nama neće smetati da se jedno drugome posvetimo, što i danas često činimo. Volimo da odvojimo vikend ili par dana samo za nas dvoje.
J. I. : Kroz ulaganje u “naše trenutke”, odnos emotivnih partnera se obnavlja i učvršćuje, oni postaju stubovi koje nije lako srušiti, a sve to čini porodičnu zajednicu jačom i zdravijom.
Još ekskluzivnih priča pročitajte u novogodišnjem dvobroju magazina "Story"
Komentari (0)